Дело

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 463 остали Словени и Румуни. Од како је скоро удвостручена Краљевина Србија, они елементи из Аустро-Угарске, који су намеравали да се иселе, без разлике вере и народности, почели су мислити на сеобу у Србију. Код Срба у Аустро-Угарској завладала је у том погледу, како писац вели, права исељеничка грозница. Писац расправља питање, да ли да се ти Срби селе у Србију и поглавито, да ли да одмах, без претходног доброг обавештења, продају своја имања, у нади да he у Србији одмах моћи купити и добити земље. Он налази да не треба пренаглити и да треба сачекати док српска држава прво уреди све односе у новим крајевима и док се извиди: колико има плодне земље и чија је; шта је од те земље државна својина; хоће ли Србија задржати право првенства при куповању земље; како ће се решити аграрно питање; где ће се дозволити насељавање и под каквим условима, и т. д. Па онда, питање је, како ће се вршити насељавање. Данас се колонисање врши полако, постепено, са добро смишљеним планом. Јер се ваљада неће српски свет кренути као за време Арсенија III Чарнојевића, или за време Арсенија IV Шакабенте, или кад се оно Срби за време аустријске царице Марије Терезије кренули за Русију. Колико је онда нашег света пропало, јер су исељеници лутали између Београда и Коморана, Јегре и Арада па до Јадранског мора, годинама становали по земуницама и свакојако се злопатили. Стога писац нарочито устаје против неких нових организатора и налази да треба сачекати време, и законе о насељавању и све друго што се претходно има урадити. После чланка о узроцима колонисања, писац говори о садашњем начину колонисања. Данас се не селе хиљаде и стотине хиљада у гомили, него исељавање бива неопажено и полако. На тај начин иселило се на пр. од почетка XIX века па до сад око 35—40 милиона душа из Европе у Америку. Од како је Карађорђе ударио темељ данашњој Србији, почело је исељавање обратно; Срби се нису селили са Балкана у Аустро-Угарску, него из АустроУгарске у Србију. Писац држи да се за последњих сто година, када би се могао ухватити тачан рачун, одприлике онолико Срба из Аустро-Угарске доселило у Србију, колико је за време Арсенија III Чарнојевића прешло из Старе Србије у Аустро-Угарску. У чланку: „Да ли да селимо?“ писац говорн, да се данас селе само они, који су жилавији, одлучнијн, којн осећају снагу у себи, да уђу у најтежу борбу, само да створе лепшу будућност.