Дело

464 Д Е Л 0 Ако би се из Аустро-Угарске иселили ти најснажнији и најсрчанији, осетно he ослабити српски елеменат тамо, остаће они најслабији, који не осећају довољно снаге и живота, да се одупру утицају страног елемента. Утицај српски у оним крајевима ослабио би и то би могло да тако рећи умртви тамошње Српство. Па ипак нема те снаге, која би могла да спречи исељавање из оних крајева у новоослобођене српске крајеве. Али не треба да се доселе у Србију ни бескућници, ни они који немају ни пребијене паре, ни лењи, ни рђави људи. Такви људи не требају Србији За нове крајеве потребни су и имућнији и вредни и честити људи, људи који неће очекивати само бенефиција од државе, и који ће поштењем и вредноћом добро утицати на своје нове суседе. А код Срба у Аустро-Угарској има крајева по периферијама, где наш народ под данашњим тешким приликама једва може да остане Србин, а хоће да остане Србин. У тим је крајевима тежња за исељавањем јака. Па онда има гамо крајева и села, где има свугде уоколо великих комплекса спахиске, државне и црквене земље, а наши земљорадници немају ни четвртину земље, колико им је најпотребније за живот. Тамо је одиста народ гладан земље и мора да се сели. И онда се сели у бели свет, где изгуби и језик и карактер народни, а често тамо пропадне и изгуби му се траг. Такве људе нико не може задржати од сеобе, али и ту се мора пажљиво радити, јер се у великим масама и наједанпут не могу ти људи селити. А кад већ узмора доћи до сеобе, онда је, разуме се, боље да се ти људи селе у Србију. Писац излаже, да не дели мишљење оних људи, који тврде, да је наш народ у Аустро-Угарској пропао и да треба да се спасава ма куда. По српским автономним-црквеним подацима Срби у карловачкој митрополији имају 2xfa милиона јутара земље у вредности 3 милијарде круна! И због тога и не треба цео народ српски из Аустро-Угарске да се расељава, а несумњиво је, да није далеко време, када ће тамошњи Срби, „на граници између истока и запада бити копча, која ће спојити заједничку судбину оних народа, који у будућности не треба да се крве, но живе у миру и савезу“. У другом одељку своје књиге: „Чија да буде земља у ослобођеним српским крајевима?" писац нарочито устаје у одбрану српског земљорадничког сталежа, а против евентуалне намере појединих спекуланата, који би хтели и ту да тргују. Када се