Дело

Г10ЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 467 јасно су нам то не једаред казали: заједничка опасност су Словени а заједнички интереси бранити се од те опасности. После великих промена на Балкану и у међународном животу и у Двојној Монархији словенска опасност је по том мишљењу постала још већом, те зато треба Мађари и Румуни да ■се помире и заједничком снагом од ње да се бране. У ту сврху је потребан савез с Румунијом, а она се може задобити за Тројни Савез само тако, ако се прво задовоље Румуни у Монархији, а особито у Угарској. Помирење Мађара и Румуна захтева и унутрашња политика, јер се словенској већини у Монархији може одолевати само удруженом снагом Немаца, Мађара и Румуна. Како је главни интерес, који се намерава постићи пактом са Румунима, интерес спољашње политике, то је већ по том смешно и говорити о том, да се ради о решењу народносног питања. Задовољити Румуне да се Румунија задобије за савез против Словена или Тројног Споразума, и збога тога им испунити неке захтеве, то је далеко од решења народносног питања. При добром решењу народносног питања морали би се узети у обзир оправдани захтеви свих народности. Њима би се морала признати сва права, која им као држављанима припадају зато, што они врше све дужности држављана, а не што су сународници народа у једној суседној држави, чији је савез потребан. А ако хоће да се задовоље само Румуни у сврхе спољашње политике, онда се то не може назвати решавањем народносног питања него решавањем румунског питања. Па, ако је унутрашњи савез Немаца, Мађара и РуМуна наперен против истог противника у земљи, против којега би у међународном животу наперен имао бити савез с Румунијом, против Словена. онда се поравнање са Румунима тражи у сврху да се нзигра право решење народносног питања. Да не би морали све задовољити, Мађари су вољни учинити неке уступке једнима. Како снага Немаца и Мађара није довољна да у шкрипцу држи Словене, то се за трећег у савезу хоће да узму Румуни. Кад се стварао Дуализам, онда је довољна била снага Немаца и Мађара, да у покорности држе све остале народе у монархији, те су та два народа поделили међу собом власт уз уговор да један другог помажу да сваки своје „варваре' у покорности одржи. Од тог доба знатно су се изменили одношаји снага у Мо.нархији као и у целој Европи у корист Словена, те је за два зо*