Дело

468 Д Е Л 0 владајућа народа настала потреба узети један трећи у друштво,. да се бар они остали не морају задовољити. Да тај трећи у савезу буду Румуни, то је мисао, која је покренула преговоре о поравнању између Мађара и Румуна. Како је та мисао и акција само једно средство спољашње политике, а спољашњој политици монархије не даје правац гроф Тиса нити Мађари уопће, то ће зачетак мисли ваљати потражити онде, одакле се правац даје спољашњој политици монархије. То није ни Беч, него Берлин. Мисао о савезу Немаца, Мађара и Румуна заиста је постала у Германији. Сретамо се с њом у списима једног од знаменитих немачких философа новијега времена, Eduard von Hartmann-a. Она се налази у чланку Хартманову „О опадању Немства", који је штампан осамдесетих година у књизи Хартмановој под натписом Moderne Probleme. Како философи не крију толико својих побуда и смерова као државници и политичари, и како су с друге стране неке мисли из тог чланка Хартманова примљене у народносну политику Германије и одавна се примењују, неће бити без интереса у кратко изнети ток мисли којима је Хартман дошао до мисли о тројном савезу међу Немцима, Мађарима и Румунима. Хартман констатује у свом чланку опадање Немства изван граница Царства, особито према југу и истоку. Баварско племе, које се у Аустрији населило по њему малаксава међу осталим што се уљуљкано у рахатно уживање политичке хегемоније разнежило и почело губити отпорну снагу. Узроци су опадања снажење националне свести суседних народа, тако оснажење чешког и пољачког племства духовно и економско, да су постали кадри такмичити се са немачким великим поседом; даље оснажење чешке и пољачке трговине којој иду на руку и Јевреји, који према политичком ветру опаклију окрећу; па непомирљива мржња на Немце Католичке Цркве, и, најпосле, апстрактни козмополитски идеализам Немаца. Устав у Аустрији био је за немачку хегемонију осуда на смрт (међутим је придошло и опће бирачко право). Аустриски Немци би по Хартману боље били учинили да су, не заносећи се либералним идеализмом, потпомагали царску власт да за једно [две генерације не овлада у парламенту словенска већина. Због свега тога стало је Немство уступати пред Словенима, који исто тако у селима као и у варошима све већи мах отимају. Праг је добио словенски карактер у XIX. а Беч ће га