Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 469 добити у XX. веку. Немство у Угарској не може се одупрети наглом помађаривању. Немци се боље држе само у Тиролу и горњој Чешкој, но и ако те земље по становништву више припадају Баварској него Аустрији, не треба Немачка да их заузима. Аустрија као дунавска држава не може бити без дунавских провинција а особито без Беча не би могла бити. Немачка пак без Чешке и Моравске не би могла, особито из стратегиских обзира, ни примити тих провинција, па, кад све њих ваља оставити Аустрији, онда јој треба оставити и Тирол и горњу Чешку, да не ослаби још више немачки утицај у Аустрији. Праведни захтеви аустриских Словена треба да се испуне, да се не шири међу њима Панславизам. Аустрија ако се успротиви том да постане савез држава западних Словена, нагониће их да се баце у крило Панславизма. Кад би се Аустрија претворила у федеративну државу словенских племена, ни Србија не би зазирала уз заштиту своје автономије ступити у тај савез. Ако би и Румуни под каквим било државним видом приступили федерацији, били би они потпора Немцима против Словена. Немачко-мађарско-румунска мањина држала би равнотежу према чешко-пољско-српској већини не допуштајући јој да се одаје заблуди Панславизма. Немци у Царству немају кад да се брину да њихови сународници у Аустрији и Русији не пропадну. Губитке међутим ваља накнадити брзи.м германизовањем свега што није немачко у Германији, да Елсас и Лотарингија престану мислити на Француску а Шлезвиг на Данску. Особито се са германизацијом мцра форсирати међу Пољацима и то експропријацијом пољачких поседа земаљских и колонизацијом. Ако се преображај у Аустрији пре сврши него у Немачкој што се германизују пољске провинције, ништа је не може спасти од тога да изгуби те провинције. То су, у кратко, мисли Хартманове о опадању Немства и о том, како се мора спасавати што се уопће може спасги. Справедљивост Хартманова према Словенима у монархнјн само је привидна. Он констатује да је нужно претворити Аустрију у савез словенских држава, али свакојако не желн да се то догоди дотле, докле се не германизују пољачке провннцнје у Немачкој. А много му је и то што су аустријски Немци тако лако допустили да у парламенту бечком већину добију Словенн. С друге стране стара се да Румунима оснажи немачко-мађарску мањнну у Аустроугарској, да би била кадра одржавати равнотежу протнв појачане словенске већине. Да ли је у плану само одржавање