Дело
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 471 рака ослобађали, тај је допадао другог не лакшег ропства, и, на прилику Мађари пролили су доста крви, док се нису колко толко еманциповали од новога господства. Слабији савезници Немаца увек су употребљавани као „материја поравњања“. Против Срба, вековних савезника у ратовима с Турцима рачунало се а и данас се рачуна на савез Турака и Арнаута. Но и Турци, које је von der Golz паша назвао резервним чланом Тројног Савеза, нису од њега дочекали оно, што би савезник с правом могао очекивати. И Румунија је исто тако прошла и ако је и сама била у неколико таки *резервни“ савезник, што од прилике значи савезник који служи, али се њему не служи, који помаже али се њему не помаже. Историја балканских ратова 1912 и 1913 то је јасно показала. Румунија је из тога извела нужне конзеквенције. Да се поправи, што је за балканских ратова покварено и да се Румунија задобије опет за Тројни Савез, покушано је помирење између Мађара и Румуна. Беч је инсистирао на остварењу немачког предлога о савезу три народа у монархији. То показује писање R е i с h s р о s t-a и других бечких листова од времена, како су се започели преговори. Угарски премијер нашао се у тешком положаЈу. Држећи се традиција свога оца он је свагда вољан оставити Бечу и Берлину одрешене руке у спољашњој политици, да би њему остале одрешене руке у унутрашњој. У овом случају тражи од њега спољашња политика таке уступке у унутрашњој, које би ову последњу добрим делом из основа изменили и које су наслеђеној политичкој идеологији не^само његове него и свих историскнх мађарских странака у Сабору толико противне. Но за љубав Бечу морао је гроф Тиса, ако ништа више, бар покушај Јучиннти. Румуни, који такође рачунају на благовољење Беча, већ због тога нису могли одбити позив. Можда су уз то осећали потребу привременог примирја уз услове који се могу постнћн. До сталног мира решењем народносног пнтања није се дошло јер се није могло доћи. Противности су веће, него што су игда биле. Мађари и Румуни, пише Dr. Јулије Мању, једна од најбољих глава међу угарским Румунима, у Pester Loyd-y у чланку под натписом „Зашто није могло доћи до пакта међу Мађари.ма и Румунима", два су света. Румуни су стварањем Дуализма и укидањем автономије Ердеља дошли у највећу противност са целим политичким суставом и постали равнодушни према свем животу* државном. „Ми смо се научили на живот без државе и њено деј-