Дело

472 Д Е Л О ство само у теретима њеним осећамо". Тисине понуде по Мањуову мишљењу ништа не мењају у досадашњем граваминалном положају. Тиса неће да ревидује Апоњијев школски закон, него изјављује, да стоји на становишту да сваки држављанин већ у основној школи мора научити мађарски језик, а тај је захтев немогућ и некултуран. Тиса, даље, неће да изврши народиосни законски чланак (XLIV од 1868), него тврди да је застарео и делом измењен а делом ће се изменити. Најновијом поделом срезова спао j'e број срезова са румунском већином са 42 на 271. Тиса неће да допусти да у местима са румунском већином Румуни буду чиновници. Тиса тражи да се Румуни ставе на становиште о јединственом и недељивом политичком мађарском народу, које се налази у народносном закону, а међутим отворено признаје, да не може извршити тај закон. Тиса не поправља ништа у старом стању, не даје ни за оно што нуди никаквих гаранција, а ипак од Румуна тражи да поравнање на основу таких уступака сматрају за стално и не развијају агитацију за проширење права. То би по Мању-у била капитулација Румуна на милост и немилост. Заиста су све Тисине понуде мрвице, које нити одговарају оправданим захтевима Румуна нити услугама, које се од Румуна очекују. Хоће да се успостави нека врста тријализма, у ком ће Румуни (изгледа да су и они милији Тиси него евентуално Јужни Словени) бити трећи народ, а ставља се на њих захтев да сви морају научити мађарски. Што гроф Тиса ни за обећане мрвице није вољан дати законске гаранције, то је разумљиво. Кад се нешто мисли уступити само једној народности, онда се то не може учинити законом него у примени. Румуни због друкчије примене уживају већ и досад на основу истог законског чланка (IX од 1868) сасвим бољу народно-црквену автономију него Срби, и министар председник барон Банфи у своје време отворено је изјавио српским првацима, да није вољан дати Србима онакву автономију, какву имају Румуни. Ако Румуни, не обзирући се на Тисине смерове, озбиљно остану при тражењу законских гаранција за пакт, то значи да они траже решење целог народносног а не само румунског питања, што би било и према савезним народностима лојално и за саму румунску ствар од веће користи. Но ако би Румуни хтели да буду потпуно коректни према досадашњим сво1 По броју душа имали би Румуни право да траже двапут и вите од овог последњег броја.