Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 473 јим савезницима, не би требало без њих ни у преговоре да се упуштају. Између грофа Тисе и Румуна није дошло до склапања сталног мира. Ако су се ипак нешто приближили то је онда само примирје или боље рећи предизборни компромис, који онолико вреди и онолико је трајан, колико је вредио и трајан био пакт српско-хрватске коалиције са грофом Куеном-Томашићем. Кад је после избора у Угарској Томашић у име грофа Куена изјавиб, да неће извршити неке тачке пакта, онда је на то приметила „Н. Сл. Преса“: „Разуме се, гроф Куен тера према српско-хрватској коалицији таку политику, какву му допушта велика победа при изборима у Угарској“. Ни Румуни неће дочекати никакве користи у случају велике победе Тисине при новим изборима. А шта би пак било, ако би замишљени савез три народа на бојном пољу победио оне, против којих би се имао створити? Срби би могли Румунима приповедати како Беч награђује услуге малих савезника после победе заједничког непријатеља. Срби су стотинама година неизмерним жртвама помагали у борби против Турака, али зато кад је Србија после Пожаревачког Мира 1718 освојена од Турака, није постала српском државом. А пресељеници српски у Угарску тако су се осећали, да су имали намеру натраг се у Турску вратити, само им то вармеђе нису допустиле. Срби су помагали династији и против мађарских устаника, али после победе над Мађарима не само да нису ништа добијали него су им се војничке границе развојачиле и они су потчињени под вармеђе Мађара, против којих су пре тога вођени и командовани. Како би гроф Тиса разговарао са Румунима после већих или мањих успеха, кад им пре њих при преговорима о пакту каже, да морају научити сви мађарски и да се мора наставити унутрашња колонизација мађарска у румунским вармеђама јер је она „дефанзивна а не офанзивна, каква је немачка у пољским провинцијама Немачког Царства"? Румунија као резервни савезннк једва да бн била друго него служећи савезник а на крају крајева материја поравнања. Но нама изгледа, да је све то и Румунима познато. 11 њнма је јасно, да је пакт rebus sic stantibus немогућ. Мању каже: на крају крајева или ће се изменити државници (мађарски) нли уређење државно, а Поп-Чичо у свом говору у Сабору нагласио је да Румуни сматрају као услов за добро решење народносног питања узакоњење опћег бирачког правз. То је већ нешто друго.