Дело
М 0 Л 0 X 43 свирача, и јако се чудила, како то да нико не зна. Био је и добар козер, који је с извесном лакоћом хумора говорио о људима, о књигама и о сликама што је све боље познавао, но они у њихову друштву, који претенциозно расправљају. Али о себи није никад хтео да говори. Ни о својим плановима, а камо ли о својој души. Било је несумњиво бруталног и јужњачког у њему, али се то тек назирало. Она је слутила, да под тим панциром, који је тај јужњак стегао око груди, када је дошао амо, на туђи север, мора да тиња ватра темперамента и спава топла месечина сентименталности. Њој се допадао тај чудни Србин, с црном и сјајном косом као гар, са зеленим очима, опаљеним дугим лице.м, орловским носом и јаким здравим зубима у избоченој доњој вилици. Али је њу још више привлачило оно недокучиво што је у њему. И што је боље упознала Милоша Оку, њена је страст све више расла да уђе у његову душу, да сазна све о њему, да види његово наличје, његову, као месечеву од земље окренуту, мрачну страну. Јер она је била уверена да се не вара, када слути, да он има своју тајну. Та неизвесност и то назирање ју је бацило у његов наручај. И ето већ по године како она њега воли, како је његова, али је још увек тамо где је и била. Слуша његово срце, и осећа да је његов ритам друкчији но његових речи и дела, па ипак још га не познаје. Данас је била изванредно лепа. Његов глас на телефону је дрхтао друкче но икад досада, његова жудња, његов прохтев је био нов. И сада овај његов дочек, његов раширени поглед, којн.м је купа, и у ком има нечег пијаног и заборавног, изазваше да јој се лице и рамена жарила. Она га је посматрала изненађена, с очекивањем, и сањива као спремна на мажњу, игру и на можда узбудљиве страхоте. — Немој сести. Прођи тако по соби, да те гледам и слушам! — Шта је то теби. ха-ха! — Волим сад да видим твоје кретање у мојој соби да чујем твој ход и шум твога одела. Жена се нешто удали, протегну се мало, као да се огрије у његовим зеницама, па му пружи руке и приступн, обухватнвши му главу, јер је он седео, међу своје дланове. — Ти, шта је то с тобом? — Задовољан сам.