Дело

42 Д Е Л 0 могао познати? Бога ми, тешко ми је било доћи данас. Морала сам отказати две посете. Али за тебе и ту жртву. Но, а што ми стојимо? Ока ју је цело време држао за руке, па не пуштајући је, удаљавао се од ње, гледајући је целу. — Хоћу да ти се надивим. Данас си дивна. Хвала ти. И хтеде да је загрли, но она, румена и задовољна, благо га одби и поведе да седну. Госпођа Пенц, жена Милошевог првог шефа, дворског саветника, који је у предузећу учестовао својим великим капиталом и угледом, била је висока плава Германка, равних, снажних рамена, дугих ногу, висока чела и права носа, полукружних, танких усана и енергично усечене браде. Њене су плаве очи биле вазда отворене и сталне. Нечег од херојских вагнерских жена је било у њеној личности. Била је двадесет година млађа од свог мужа, који је, и ако крупан и јак човек, имао неки страх од ње, као и њен отац, пруски генерал. Оку је заволела тек ове последње године, када јој се приближио, јер дотле и ако је долазио у кућу, није хтео да јој обрати пажњу. У последње време је често чула и читала о њему необичне хвале. Хофрат Пенц је нарочито хвалио тог, управо генијалног младића, који је необична енергија и савесност, али на њена питања, какав је то човек иначе, и одакле је, знао јој је муж управо толико колико и Милошев путни лист. И та чудна мистика његове личности дражила је госпођу Пенц. Да није била поносна, она би му прва пришла, али овако ју је занимао, но с уверењем, да ће на томе и остати. Али баш у то критично време почео је Милош обраћати више важности и интереса њој. Она се дивила тој његовој продирљивости, јер је била уверена, да је он њу пре свесно избегавао, и да јој сада свесно поклања топлину својих мудрих очију. Као паметна и несентиментална жена она је одмах разумела свачије рачуне, тактике и намере, и смејала се унапред сваком, а тај ју је смех досад стално сачувао од авантура, али у Окину понашању је било нечег бескрајно дискретног и у исти мах непопустљиво одлучног и јасног. Овај паметни, стварни човек од рачуна и амбиције, али и од маште и инвенције, изазива на двобој. Он је уверен у победу, јер тај иде само на сигурно, а то је дрско, али распаљује. И она му се приближила. Упознала је у њему изврсног познаваоца музике, доброг