Дело

М О Л 0 X 41 ајвара, сарделенбутера, наравно земичака, бадема, јабука, бомбона, али не као пре: само од чоколада и без ликера; затим две боце бургундског и две Мума. Ја ћу сад отићи, а кад се вратим да сте поставили сто за двоје, спремили самовар, лед и направили сандвиче. То све унесите у собу. Да, ако нема рума и бенедиктинца, донесите. До осам сати се шетао. Пријао му је рани пролетњи ваздух. Осећао се опет свеж и jак, као да није имао толиких напора у последње време. Путем се сретао сваки час са својим познаницима, који су му се јављали, а он им је одговарао ван обичаја љубазно, скоро снисходљиво. Чудио се ипак како то да још нико не зна за његов успех. Знаће се, знаће се. Тешио се тиме. А и учинило му се да му је круг познанства ипак мален. Но сетио се, како је у почетку свог рада пре четири и по године ишао булеварима потпуно непознат и незнатан. Сећао се како је онда бленуо у лепе жене, чезнући за њиховим познанством, али у исто време и бојећи га се, јер је још тада једва хватао крај с крајем и становао у месечној соби. Данас је слободнији и зато их смело гледа, стручњачки оцењујући сваку поједину по оделу и по држању, ко је, шта је и каква је. Када се вратио у стан, соба је била осветљена, писаћи сто помакнут до прозора, а на средини се белио постављен сто с укусном китом цвећа у вази. Све је било у реду, и две боце у авану с ледом. Самовар је чекао да се потпали, а ручници са шареним сандвичима и са скарлатним лаксом и шунком, око којих су се блистале, као разбијене призме од стакла, изрезане црвене и беле пиктије, хладили су се у прозорима. Ока изађе до Франц? и похвали га, да је све у реду, и особито зато што се сетио цвећа, прими од њега обрачун и остатак новца и нареди му да седи у својој соби и да се не показује докле га он не позове. У осам и три четврти кратко се јави звоно, и Ока укрућен у смокингу, истрча и отвори врата, на која упаде задихана висока жена у црној одећи и замурена густим, црним велом. Обоје нешто промрмљаше и хитно уђоше у осветљену собу. Док јој је Ока помагао да свуче горње одело, љубећн јој руке и чело, она је испрекидано у смеху говорила: — Неко ме је узастопце пратио од угла, где сам кола зауставила, па све до оне друге капије на коју сам ушла; чини ми се да је пошао и у кућу за мном. Ах, све једно! Је ли да ме није