Дело

40 Д K л о један део, осети да му рука дрхти и да му бројеви не иду по вољи. Зато прекиде посао и оде кући да легне. Но никако није могао да заспи. Превртао се, устајао, шетао се по соби, и осетио крај свег великог задовољства велику чаму. Хтело му се да говори, да ком пријатељу саопшти своју велику радост и успех, али када се замислио, кога то да посети, кога да позове, није нашао никог. Имао је познанике, али то су били само званични, пословни познаници, другог није имао ни једног, пријатеља још мање. И одједном, нагонски притисну звоно. С рукама унатраг и с насмејаним лицем дочека свога слугу Франца. Но кад се појави његово хладно, непомично, избријано лице с танким, дугим носом, увучеиим уснама и с котлетима, он се мало збуни. — Да, овај, Франц, упеглајте ми смокинг и извадите nh кошуљу за њега. Франц као да није приметио необично понашање сзога господина, или није хтео да томе да израза. — Javvohl, Herr Doktor! Али Оку је копкало у души. Шетао се у папучама, смешкао се и ружио папучу, кад би му склизла с ноге. — Е, данас имам добар дан, Франц. Успео сгм с једном колосалном ствари. Франц, у чучећем ставу, пребирајући тврде кошуље, уљудно окрете главу: — Да нису господин доктор добили повишчцу, или... да... нису... испросили богату госпођицу? — Нијето, нешто славније... Ех, не разумеге ви то! Јесте л’ нашли? Добро. Хајде, иштите број шездесет седам петсточетрдесетипет. И отишавши до телефона на писаћем столу у првој соби, диже слушалицу: — Добар дан, госпођо. А, јесте ли самл?... Одлично. Молим те, можемо ли се данас састати Не, не, ге! Свакако, молим те, дођи, данас имам најлепши дан у животу пуно ми је срце.... У седам... Па лобро. У пола девет. Али сЈгурно. Обуци ону твоју хаљину, знаш... Ха, ха, ха... Хвала, љлбим ти очи! Кад се Ока вратио у спавачницу, рубље је већ било стављено на постељу, а Франц је пеглао бензинском пеглом црно одело у својој соби. Милош оде за љим. — Франц, донећете од Клајнвехгера као пре, шунке, лакса,