Дело

М О Л 0 X 39 евентуалности и непредвиђености у терену, у раду, у материји, „у најгорем случају“; и закључак је као рефрен иза сваке тачке гласио, да је катастрофа немогућа. Усред разлагања, које није занимало ни једног, — Брезлмајер га је на пола слушао, а Оку је стало душевног напрезања, — улети један чиновник с неотвореним телеграмом. Брезлмајер га нервозно раскида, а Ока је још имао тотико времена да опомеие чиновника, да се удали из одаје, па уздржавши се да се не нагне над Брезлмајера, није скидао очију с њега. Директор се загледа у згужвани папир, па га одједном диже у влс као заставу и викну: — Хур-ра! Браво, господине колега! Ока поцрвене, и једва је могао да се одбрани од шефове руке која му је стискала десницу, и да дохвати телеграм. „Све је у реду угиб као у почетку подруг милиметра. Кеслер". Окасе насмеја тријумфалним и нешто с устручивим осмехом. — А јесам ли вам ја рекао, господине директоре? — Браво, браво, драги колега, честитам Вам! — говорио је гануто дчректор, са сузним очима и загрливши пријатељски свога младо:, првог чиновника. Ока дике капут и шешир у руке, но шеф пође за њим. — Ваљда нећете и данас радити? Идите, одморите се, знам да нисте добро спавали, као ни ја. И ја идем да се извезем у Груневалд. Но Оки се мирно брањаше. — Не. Идем да свршим онај плафон за Технику. Данас ће бити готов. Кад је прошао кроз обе одаје, чиновници су ћутали, нагнути над својим таблама, погледали га испод ока и тихо се јављали. Само је најстарији устао и смешећи се свечано пришао. — Може ли вам се честитати, госпоцине докторе? — Ако баш желиге, може. — Честитам Вам, честитам Вам! — Хвала. У својој соби је засгао мало, извадио огледалце, обрисао своје подбуле очи, насмецио се и прионуо на рад. Пред кућом је чуо сиоену шефовог аутомобила, али није прекидао посао. Но после јсдног сата рада, пошто је довршно