Дело

38 д е л о Стари директор као расплакано дете, које тражи утехе од старијег и јачег, с полу неповерења ишчекиваше сваку реч Окину. — Нисам. — То је добро. Онда телеграфишите одмах хитно Кеслеруг да поново јави резултат, и то словима. И Ока изрекавши то, свуче капут, обеси га о клин са шеширом и седе на кожно канабе, посматрајући ужурбане покрете свога шефа. Уистину је и он сам био још увек узнемирен, али је велики страх тога старог човека и његовог шефа изазвао у њему овако понашање. Док је слуга отрчао на пошту, Брезлмајер је ходао горе доле по соби, и гладећи своју дугу браду, измишљао све најгоре евентуалности, у које ни сам није веровао, само да би навео Оку да га разуверава. Очекивање и тумачење је уморило и самог Оку, и он се диже да оде у своју канцеларију, да тобоже сврши један посао. Шеф га је задржао готово брутално. — Маните до врага сваки посао за сад. Чекајте док дође одговор. Брезлмајер је био нервозан и нестрпљив. Сваки час је по- „ гледао на сат, прислушкивао, мотрио кроз прозор, звао слугу и псовао га због безначајних ситница. — Не, не, рекао сам ја да је то сувише смело. — Варате се, видећете — одговарао је Ока с поуздањемг ма да је и он сам још непрестано стрепио у души и пушио цигару за цигаром. — Млади сте ви још сувише, господине докторе, те превећ верујете у теорију. Сећате ли се како сам ја одмах изјавио своју сумњу, чим сте ми показали ваш, иначе тако духовит план? Но, признајте, да сте и сами побледели, кад смо сазнали да је наш оферт примљен. — Молим, молим, господине директоре, то је било узбуђење због великог нашег, и свог личног успеха. — Добро, добро, али ја вам и опет кажем, ви се много поуздавате у теорију и у „Окине армиране бетоне". Оно се истина све слаже на папиру, али ви рачунате с материјом идеално, ту је требао само један пропуст, па да се ова страшна вест обистини. И Брезлмајер се ухвати за главу. Ока, да би и себе оснажио, почне својим полаким и логичним разлозима да тумачи свој план, обзирући се стално на све