Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ, трагедија у пет чинова, од Алексија Толстоја. Превод у стиховима од Р. ОдавиНа. Трагедија Смрт Ивана Грозног захваљује, нема сумње, свој постанак Шекспировом Ричарду III и, вероватно, Лују XI од Делавиња. Од Ричарда III Толстој је усвојио софистику крунисаног зликовца, од Делавиња принципе апсолутистичког владаоца који, уз пркос својој узурпацији, сугерише мишљење да седа не престо једино по милости божјој. Толстојев Иван, који није ни издалека тако грозан као Ричард и Луј, примио је своје лицемерство од ових својих литерарних предака. Само Делавињ иде ипак даље у подражавању Шекспиру: он позајмљује, готово, читаву сцену из Хенрика IV (Луј XI V 14). Иван је у својем злочину бруталан, као Ричард. Он није дипломат зликовац, као Луј, ма да и Луј црпи своја дипломатска средства и своју владалачку аргументацију из Макијавелијева „Владаоца“. Иван је прожет верским мистицизмом, као Луј. Ричард је, у основи, атеист. Иван и Луј побожни су људи и зато сва тројица живе у уверењу да су они божји заступници на земљи. Иван и Луј, у погледу религије, стоје на антропоморфном становишту: они Богу придају својства једног вншег човека, али ипак човека. Бог човек на небу има особина, као и Бог човек на земљи: он се свети и кажњава, он воли ласкања н молитве. Његовн заступници на земљи, према томе, морају иматн истнх особина: онн се свете и кажњавају, они воле ласкања и молбе. Страх од Бога, који се јавља у критичним моментима, ннје последица свестн о греху. Она је само последица једне несвесне ииднвндуалне слабости: владалац није толико индивидуално јак да увек. у пуној мери, заступа Бога на земљи. Тиме се једнно и објашњавају нагле