Дело

54 Д Е Л О шати шаблонски аплауз и ласке, удари одмах у валс, а даме се дигоше с каваљерима у салон за играње. Ока се извини да не игра, и остаде са старијом господом и даље. |После неколико рундова, позове га домаћин у име баронице да приступи њимаг јер даме желе да говоре с јунаком дана. Али тек што је Ока приступио, прође по друштву шум, да су Пенцови стигли. Барон Пенц се вратио ноћашњим, брзим возом, и дошао са женом. Вилма је била мало бледа, и кад је видела Оку између мајке и кћери, она трепну оком. Милош се поклони и захвално прими честитку Пенцову, који га је спасао моментане забуне: — Ах, господнне докторе, дивно је било! Штета што нисте присуствввали свом тријумфу. И тада надугачко исприча целу церемонију отварања, а даме су раширених очију слушале и погледале на Оку, који се уморно смешио. Млада баронеса значајно погледа својим плавим очима у Милоша, и уздахну: — Благо вама. Успех мора да је најузвишеније осећање. — Понекад га је само тешко поднети сам. — Заиста? Милош помисли: — девојка к’о девојка. Као да је кћи ког нашег попе. — Само му је баш у том и сва чар: сносити га сам а помало се смејати и њему. — Ви мора да имате јаку вољу. — Можда, не знам, у колико је то акција а у колико опирање? — Ви као да се не умете радовати? Боже мој, како бих се ја радовала! — Ко мисли на будуће послове, тај не сме ни мислити на оне који су му већ за леђима. У том изненада приступи Вилма. — Пардон, допустите господине докторе, да вам честитам, од срца! Ока погледа у њено бледо лице, и примети неки болан и поругљив грч око њених усана. — Хвала! — и пољуби је у руку. Игра се отиоче понова, а Милош после кратког ћутања настави: