Дело

М U Л О X 53 га пријави барону, Ока се загледа у огледалу. Зглади своју по средини раздељену косу, и осмехну се. У јаком освегљењу црни фрак и бела тврда кошуља добро су истицали његову оштру, тавну физиономију. Барон је сам изашао по њега, и одвео га бароници кроз два салона који су блештали од свиле и од женских деколтеа, а затим одмах у мушки угао, где су га већ очекивала господа. Међу њима се весело лелујала проседа Брезлмајерова брада. — То је мој драги доктор Ока! — викнуо је стари подузимач задовољно и интимно, гледајући с очинском добродушношћу у њега. Сви су већ били упућени, и честитајући му на успеху, радознало се распитивали о њему: како је, одакле је, где је учио, шта је све радио и чије се методе придржава? Ока се осећао полупијан. Говорио је и кретао се олако и сигурно, али се и сам чудио својој духовитости и слушао свој сопствени глас с удивљењем. Говорио је о модерној архитектури и о њеној великој кризи, налазећи њене узроке у томе, што она, тежећи за својственом монументалношћу, још никако не располаже адекватним, новим материјалом. ГБегово је мишљење, да се мора створити нов материјал. Јер наша се култура развија у знаку интелектуализма, у преиначењу и подвргавању природе, више но икад нашим циљевима. Све се индустријализује, дакле морамо створити умешношћу човечјом и нови камен, прилагодљивији но овај досадашњи, сирови, напросто, тесани из мајдана. Он сада на томе ради. Развила се дебата. Већина је порицала могућност његове тежње, али су сви посматрали тог младог варварина, који се и својом мрком бојом и ватром својих очију и наглашавања разликовио од свих присутних, као оличење једне нове елементарне снаге. Пошто се у средњем салону почео концертни део, то господа прекинуше свој стручни разговор и ступише унутра. Даме су поседале у округ а они остадоше стојећи да слушају певање младе баронесе, која је слабим и пријатним алтом певала једну Регерову песму. Певала је прецизно и рутинисано, али без темперамента, но зато су јој сви тапшали. Она се поклони и насмеши. Ока примети да га је пажљиво погледала, и одмах, као насилу, скренула очи, и помисли: — ту се не би требало много трудити. Пошто је пратилац, неки чупави конзерваторист, отсвирао на клавиру две Григове песме, не хотећи ваљда слу-