Дело

52 Д Е Л 0 Но он је шчепа за руке, сави их да је клекла, и гурну је на под. И дрекну дрхћући од јарости и гађења, као кад се бори са змијом која хоће да упије своје колутове у мишице. — Иди! Лепа се жена сломијено диже, и док се он поново окренуо прозору, она се, гушећи ридање, облачила. — Никад више? — Никад — одговори мирно Ока, ни не окренувши се, а она избеже као из тамнице. Ока је још дуго бленуо кроз прозор, а да се није ни покренуо. Осећао је грижу савести и, посматрајући како се напољу спушта магла, која као да све ликове по улици погрбљава и гута, растао је у њему бол што је увредио и опет једно мило створење које га воли, баш зато што га воли. Поче да га овладава онакав сумор, који потиче из помисли на осамљену смрт, и из страха, да ће, можда једном, у такав мутан и студен дан, узалуд тражити једну душу да га прими, огреје и саслуша. Већ је био близу тога, када се прстом пишу заборављена имена и стари цитати и безумни усклици по окну, посукнулом од нашег сопственог даха. Но трже се и окрете мрмљајући: — Ех, глупа сентименталност. Треба бити јак. А то је учинио, као да је истргао трн из длана. Отишао је у један орфеум да се разоноди. Сред преставе наиђе сан, и он се врати и леже. Сутрадан је устао ведар. Кајао се још само у опште, због онаквог разговора с Пенцовицом, а честитао је себи што је био енергичан. У канцеларији га дочекаше већ силне честитке. На улици су га две бивше колеге зауставиле да му стисну руку. Топили су се од учтивости, али се ипак скривало у очима њиховим и у њихову тону извесно чуђење, а то се особито свиђало Милошу. „Нисте ме досад примећивали, а?“ — мислио је у себи са задовољством. Код куће нађе позив за сутрашњи соаре код чувеног шефа одељења у министарству жељезница, дворског саветника, барона Халма. И то је успех. Мора да су данас чули од Брезлмајера, кад ме у последњи час позваше. Лепо. Одмах се обуче и учини посету. Пред сам одлазак, слуга му преда писмо. Одмах је познао Вилмин рукопис. Заста један тренут, па га остави. „Нећу да кварим расположење. Сутра!“ Када су му лакеји скинули горњи капут, и док један оде да