Дело

4 Д Е Л О Чим су Иван и Мина дорасли до прве свијести поћутили су тешко у својој недужности да ће им море бити све: отац. мајка, вјечна играчка и црни усуд... Родитељи Иванови, Марко и Стана Рашковић били су једна од најрадоснијих и најчеститијих обитељи на острву. Марко Рашковић, рибар и виноградар био је заправо земљи крт а мору галеб. У вријеме рибарског „мрака“, није било ноћи, да не би прокушани капетан са својом рибарском дружином отео мору по најлошијој срећи десет-двадесет барила рибе а једног јутра д.ок је цвала зора посред мирисне горе, угледала је „рана“ како капетан Марко Рашковић, као галеб са срделом у кљуну, лети морем на челу своје рибарске фрегате, у чијој утроби се крило сто барила рибе што је износило, ни мање ни више, осми милијун срдела. Кад је сретни капетан стигао у луку и дојавио ловину назочним, пуче глас о његовој срећи по острву и за пет часа згрнули су се сви острвљани око њега и зинули широко на њ и на рибе, које су његова момчад изручивала у кошаре да их носе у творнице за приготовљање. Тај пута омастио је искусни рибар мушки, ваљано, брк и браду. — А у бачвама му је мирисало старо и младо вино... Жена Маркова Стана била је Марку све: и жена и мајка. Скочила би за њ у ватру или у море. А своје миљенче, јединца, Ивана пазили су сретни родитељи као зјеницу ока у глави. Њему је патрио сваки њихов дах и дашак, свака мисао и сваки крет руке. Кад би Стана с тешком мотиком у руци грбила се око лозе и чврстим ударом дробила груду у зноју лица, довикнула би јој која сусједа преко ограде из свога винограда ил’ баште: „Ма шијора, ма није вами потрибе трудити се и мучити се;, ма шијора, што не нађете тежака трудбеника, шијора?“ Стана би је погледала упитно: — Шијора? А сусједа би поновила: — Ма што не'нађете што тежака трудбеника ? На што би Стана размахала плећи као грану вјегар и грухнила бриђе, љуће мотиком о груду: — Имам ја, шијора, сина? Не зна се ко је био радоснији и ко је више у кућу притицао: Марко или Стана. Не зна се ко је био од њих тврђи и шкртији нечувеном шкртошћу острвљана, а све у хлепњи, да буде и