Дело

КАКО СУ УМИРАЛИ ЈУНАЦИ 7 сеном сломиће врат преко складова. И неће ти се у колу побити за Бога. А од како омириса барут, промени се са свим. Насрће на смрт и онде где је нема. Тражи је. Где је најгоре, он први. Ослободио се као курјак. Да се небеса ломе, неће устукнути. Сад оде у патролу, а сутра ће први у воду, јавио се добровољно да прегази оно море и да извиди Турке. — Јуначина нека! А онај други? — Не знам га добро. Од Љубовије, а воли мрачну ноћ као да се родио на Рашкој или Преполцу... „И опет тишина. Студен je угризала, по брковима се купио лед. Ћувик се увлачио у ноћ, са кржљава рашћа је капало и негде у думцу рзали су рањени коњи. Неко ме је викнуо. Зурим избуљено у мрачну ноћ. Тамо у позадини отварају ватру. На кога?... Не није ме викнуо нико, дува само ветар и развејава ражарене остатке утуљених ватрица. Опет сам дремао. Боже, зашто су ноћи тако влажне и мрачне пред борбу? III „Јутро ме затече буновна на врху косе над Шемницом. Чекао сам наредбу па да јурнем стрмоглав голом падином брега на домаку турских топова. Магла је кренула уз брдо и бојиште се видело као на длану. Четврти батаљон био је већ под селом на обали. Лево са Кукуречана једна турска батерија налазила је тачно водне колоне шћућурене између сеоских кућа. Патрола преко Шемнице одмицала је живо. Ја сам пратио сваки покрет тројице наших храбрих војника, који су газили воду и одмицали напред. Пред друмом, иза једног трњака, изненада је одјекнуо пуцањ и проломио се многократно до на врх Кјеро-Марице, која је подмукло ћутала под теретом смрти. Један наш војник поведе се и бућну у воду. Друга два одговорише брзом ватром. Један се врати рањенику, подиже ra и опет спусти у воду. Био је мртав. Оштра пуцњава учеста поново. Две војске гледале су рад ових људи и као да су у њиховим напорима очекивали своју судбину. Вођ патроле корачао је напред, прескочио трновиту међу и, са затуреном шајкачом на потиљак, гађао право у месо. Ја се сетих: то је он... и коса ми се диже у вис. „Неколико тренутака доцније турско стражарско одељење нагрнуло је ка шанчевима, а једна њихова батерија с десна под брегом, осу шрапнелима на цигло два војника. Они избише на друм, приклекоше за насип и са обе стране продужи се огорчена