Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 41 и досад сам преко 20 разних каса примао и предавао, па ми никад није фалило ни пет пара. Данило: Моји податци не могу бити лажни. Ја на то врло добро пазим, а нарочито кад хоћу некога да назовем лоповом. Обрадовић (скочи са столице и приближи му се за један корак. Љутито): Господине! Аврамовић (устаје са столице). Д а н И л О (устаје такође. Хладно): Шта желите ? Обрадовић (мирније): Мислим да није потребно да се и овде вређамо. (Седне поново. Данило такође). Аврамовић: Дабоме. (Седне). Обрадовић: Ја се надам да ћете у интересу истине и у интересу вашега листа демантовати све те лажи Данило: Напротив: у интересу истине и у интересу Народног Фонда ја не смем да демантујем тај напис. Обрадовић: Ви сте га, кажете, саставили на основу некаквих „аутентичних података". Па лепо, молим вас, покажите ми те „податке". Ја се надам да ћу вас уверити у њихову лажност. Данило: Жао ми је што не могу да вам испуним молбу. То је редакцијска тајна. Обрадовић: Па то је онда красно, господине: називати људе непоштењацима и несавесним бирократама, па кад треба доказати те гадости, онда сасвим мирно одговорити: „То је редакцијска тајна!“ Аврамовић: То је којешта! Данило: Не брините се, господине! Онде где буде требало, умећу доказати своје наводе. Обрадовић (иронично): Вас неки листови називају Мефистом, духом који је изван свију и против свију. Д а н и л о (нешто љутито): Јесте, називају ме, но то су последњи међу људима. Они су се на жалост увукли у неколико редакција и одатле убијају и понос и свест читаоцима, намећући се, да им својим деморалисаним мозговима и појмовима послуже за духовну везу са јавним животом. Обрадовић: Али ви се и сами трудите да посведочите, како ти листови имају право. Народни Фонд, који је легат једног великог добротвора српском народу, почео је да развија своју благотворну акцију: да подиже болнице, читаонице, купатила. И ви сад долазите и хоћете својим бесмисленим и увредљивим написима да ометате његов рад. Ви тиме наносите само штете и Народном Фонду и српском народу.