Дело

470 Д Е Л 0 ном и нервозном држању њених представника у Скупштини као и на специјалним особинама њиховог политичког менталитета. Режим од 1903 године па до данас јесте режим радикалне странке. Изузев једног кратког времена за анексионе кризе, кад је била образована коалициона влада из свих странака, на влади су се ређали представници радикалне странке и самосталне радикалне странке. Али, и то је оно што је аномално на први поглед, али се ипак лако да разумети, у место хармоније између ове две политичке групе, са истим идејама унутарње и спољне политике — пошто су самосталци у целини усвојили и програм и рад радикалне странке — у место те хармоније опажа се стална и врло жучна борба самосталаца са радикалима. Та борба нема ничега начелног, она се не тиче никаквог конкретног државног питања, где би се самосталци разликовали од радикала, јер таквих питања нема, нити би самосталци уопште имали интереса да износе неке нове идеје о спољној политици, о финансиској и трговинској политици и т. д. кад се ноторно зна, да су у свима тим гранама јавних послова радикали пожњели несумњиве успехе и тако се просто води борба око промена личности, око улажења и самосталаца у радикални или који други кабинет. Да је ово тврђење тачно, показују чињенице које следују и чија је истинитост несумњива. Године 1905, кад су самосталци дошли на владу, цео њихов изборни програм био је више негативне природе; неће се зајам за грађење жељезница, већ да се граде жељезнице домаћим капиталом; неће се зајам за војне потребе, јер, прво, то није хитна потреба, а друго, услови зајма су по Србију неповољни. Са тим програмом самосталци су добили поверење народно у облику већинне одједног посланика. Била је доиста велика смелост са таквом већином владати, али су самосталци, то им се мора признати, ту смелост имали, Свој су програм једанаест месеци остваривали и постигли су ово: 1. задржали су питање о грађењу жељезница, пошто су и сами увидели бесмислицу свог тврђења, да се жељезнице могу градити домаћим капиталом; 2. закључили су познати зајам на опције код бечке Унион Банке, од кога су после и сами одустали, увиђајући штетност тог корака. Повукли су се са владе, осетивши све тешкоће које повлачи управа државним пословима, тешкоће којима они нису били дорасли, по свом властитом признању у акту оставке. Долазак самосталаца на владу 1905 године, била је једна