Дело

44 Д Е Л О Данило: Ниткови једни! Замислите: понудили су ми новац да демантујем оне њихове лоповлуке. Владислав: Знао сам чим сам их видео. Данило: Ипак нисам могао да мислим да су тако дрски. Ако не буду брзо смењени упропастиће цео Народни Фонд. Владислав: Хоћете ли ми допустити да ја напишем че тврти чланак о Фонду? Предложићу, да се самом народу преко његових избраника изда Фонд на руковање. Данило: Можете, али се ограничите само на то, а ја ћу да наставим писање у смислу она ранија три чланка. Такве људе треба пошто-пото отерати из тога Фонда, који би иначе толико добра донео народу... (ОсврНе се по соби): А овај већ шмугнуо у његов храм! Владислав: Еј, бесмртниче! Спусти се мало до нас смртних. Милутин (појављује се у сликлрском мантилу. Има 25 година, лепушкаста, симпатична лица, омањих бркова, избријане браде, крупних сјајних очију, подуже црне косе, живих покрета. У очима, гласу, покрету, у целом његовом држању огледа се један бујни, страсни темперамент). Данило: Гле, зар се ти већ опет спремио да радиш? Сад кад сунце залази! М и л у т и н : Хтео сам да учиним само неколико потеза. Имам нешто да поправим. Данило: Седи, да попушимо по једну. (Нуди цигаретама њега и Владислава. Седа на диван и пали цигарету). Доста СИ данас радио. Владислав (седне на столицу крај стола за пушење и запали цигаР' гу. Смешећи се): И иначе твоја уметност нема циља. Милутин: А нашто ће јој? Није она рачуница. Владислав: Али онај дивни и светли циљ! Милутин (прекида га): Опет те твоје погледе! Њима никад неће бити места у правој уметности. Зар може божанство имати свој циљ? Оно божанство које видимо свуда око себе, које осећамо у топлом зраку, плавом небу, у звезданој ноћи... Уметност је толико узвишена, толико необична и надземаљска, да се о њеном правом и једином циљу не може ни говорити. Он се не може поставити и не да се схватити, као што се не да замислити крај човечје моћи и као што се не може предвидети ни циљ ни пут човечанства, пут који... Данило (прекидајући ra): Вараш се ти, има човечанство свој циљ. Идеје здраве и пуне живота воде га њему, воде га тешким, дугим и разним путовима, и ми само зато не можемо предвидети њихов ток.