Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 45Владислав: Да, циља има пред нама. До њега је мрак, а он стоји јасан, осветљен идејама и надама И наше је да му одлучно и смело гредемо. Милутин (са заносом): Али уметност није што и живот. Она је проширење, увећање живота. Она је његова душа и његово срце. Она је сама свој циљ, без почетка, без краја, бесмртна. Она је божанство сама за себе! Владислав: Све што је самоме себи циљ, то је себично. А ти то ваљда не желиш својој уметности? Милутин: Уметност не може бити себична, јер она стоји високо над људским слабостима. Ти знаш да њу ствара надахнуће. Владислав: То је баш то: инспирација је душа уметности, а само су велике идеје у стању да инспиришу праву уметност и да је створе дивном, узвишеном. Зато ти ја и говорим о њима. Хоћу да их и ти заволиш. ЈЂубав ће и твојим сликама дати топлине и израза. Милутин: Ја волим оно што сликам. Владислав: То није довољно. Треба волети и људе око себе, и живот, и борбу човекову. Не само топлине и израза, онда ће у твојим творевинама бити и крепкости и снаге. Онда ће твоја дела подржавати и ширити вољу и самопоуздање. Биће стубови здравога живота! Данило: Тако је, уметност не треба да постоји само ради себе, ради свога успевања и усавршавања... Милутин (упада му у реч): Зашто? Данило: Не треба и не сме, бар док не постане, у колико је то могућно, приступачна свима... свима мила и потребна. Данас би је народ, како рече један искрени песник, сву ђутуре дао за џак брашна. Ми лу ти н : Зато што живи у мраку неразумевања и незнања. Данило: А ко треба да му одагна тај мрак? Ко треба да баци по који зрак у ту таму живота? Историја нас учи, да су све оне културе пропале и ишчезле, које су се ослањале на више врхове. Само ће она култура остати, која има широке народне подлоге. (Устаје и хода по соби). Милутин: Тоне знам, али знам да би овде многи од нас,. само када би наше творевине биле хранљиве, имао више користи када би сажвакао и појео своје дело!...