Дело

46 Д Е Л О Владислав: Не тврдим ја узалуд, да се и за уметност и за све друго што краси живот... Милутин (прекидајући ra): Ма она га не краси само, она је проширење, увећање живота. Владислав: Опет ти то ! Али ипак ван живота нема уметности. Живот тек има да буде и треба да буде права уметност. Талент ствара, то је истина, али ко одржава и подиже таленте но човечанство. ЈБуди скромни и затрпани читавим брдима брига и напора, људи што раде од јутра до мрака и живе нечујно и мучно, сви су они посредни сарадници уметникови. И зашто онда не оспособити и њих да разумеју? Зашто онда не дати и њима да уживају у творевинама, које су опште па и њихове? Ето, те тежње, које и иначе нису нове, ја хоћу да и твоја уметност прихвати. Хоћу да и она ради на њиховом остварењу. Милутин: Када би уметност била борац онда не би била уметност. Д а Н И л О (прилази писаћем столу и разгледа један рукопис). Владислав: Зашто? Чак и кад би смело развила заставу на којој је та девиза, чак и кад би је само ради тога понела, она би опет остала уметност. Била би можда још дража и примамљивија но што је данас, јер би постала мајка свију нас. (Пауза). Ми Л у ТИ Н (гледа неколико тренутака замишљено, са полуотвореним очима. За себе, готово гласно): Дз, то би и сам израз више истакло... (Владиславу, нагло): Извини, молим те, морам да учиним неколико потеза. Бојим се, заборавићу после. Наставићемо довече. (Одлази журно у свој атеље). Владислав (смешећи ce): Пожури само, пожури, док се није угасио тај божански зрак!... (Прилази Данилу). Данило (држећи у руци један рукопис): Пише ми овде један познаник, како се све више загревају идејама о слободи и федерацији свих југословенских племена и како све више увиђају, да је рад на томе најидеалнија и најбоља народна политика. Влјадислав: Разуме се; ко уме да гледа, тај мора видети да ће то бити једна 'неизбежна и симпатична етапа у развитку југословенских народа, коју сви треба да желимо. А јесте ли читали љубљански „Глас Народа“? (Кроз десна врата улази ЖивковиИ). ПЕТА ПОЈАВа. Живковић, пређашњи. Живковић (око 23 године, сувоњав. подуже косе, хитар. Увек roвори врло брзо, не застајући готово нимало код свршених реченица и иериода.