Дисциплина Морал Част

15

»Војник мора бити сигуран да ће увек и одмах бити кажњен чим погреши и да ће пре свет пропасти него да ће се друкчије десити.« »Не треба грешку доказивати, довољна је само сумња да је грешка учињена. Главно је да кривац буде кажњен а невин нека му прави друштво. б) Стварање и подизање морала Да се подигне дух, воља за радом и за рушењем препрека чак и у опасности за живот, потребно је: 1) Указивати на најлепше примере из историје и садашњости, који побуђују племенито подражавање. Старе- л' , шина треба да претходи примером и да млађем може рећи: »Буди ти какав сам ја«. 2) Правилна подела рада и напора. Чинити олакшице где год се може без уштрба по службу. Давање одмора; изласка у варош, отсутства. Заштитити своје људе где год се може. Поштедити их од непотребних напора, трзања. Бити увиђаван. 3) Заповедање треба да је очгшско, али не и материнско. О млађима водити бригу као о синовима и они ће вам истом мером вратити. Велика способност старешине, престиж, најсилнија су средства у заповедању људима. Радо идемо за оним ко познаје боље пут. Апсолутна једнакост у правима и дужностима између старешина и млађих. Не допустити себи ништа што би млађем ускратили. »Правичан човек то је слика Бога на земљи«. Тајна заповедања људима је у понашању. Где морал цвета не треба много полиције. Дирнути најтање жице људске душе, пробудити племенита осећања за такмичење; апеловати на образ, част, потстицати на рад примером, речима, гестом, значи дунути душу предузећу. Убедити неког у потребу каквог рада значи упола олакшати извршење. Бити и пријатељ својих људи, обраћати се на њих свесрдно, топло, рачунати на њих лично, по имену. »Кад не можеш умом, обрати се срцу.«