Дисциплина Морал Част

16

4) Казна чини да се не греши, али награда и дух такмичења чине да људи напрегну све силе »Жандармима се не стварају добрн грађани нити казнама добри војници.« Употреба мамуза доказ је невештине у јахању коња; па ипак никад не поћи на јахање без мамуза и корбача. Тражити да млађи раде пуном паром али за то их треба наградити широком руком. Награде морају бити правичне; где нема правде нема ни верности. Грешити је људски; ко ради греши. И добар се коњ спотакне. Добар мора бити сигуран да неће бити кажњен и ако случајно погреши. Сваки напор уочити и похвалити па ма и не дао оне резултате који су очекивани. »Похвале које се чине служе често да нас учврсте у практиковању врлина.« (Шамфор). »Награде имају далеко већу моћ него казне и што дуже рат траје то ова моћ награде постаје све већа. Умор и тешкоће рата, као и страх од смрти, чине да се најслабији извуку, нађу начина да се уклоне из редова војске, са фронта; остаје елита коју не покреће у смрт страх од казне него сгид од другова, породице, земљака и слава пука, чете, традиције.« (Де Брак). »Морал војске зависи од утицаја кога имају награде и одликовања на масу и од суда кога маса стече на начин стицања и давања награда. Ако се награде дају лако и незаслужнима онда се племените природе не отимају око њих« (Троши). »Не похвалити, за осетљивије је теже него бити кажњен. Може се појмити колика је пустош кад неко добије казну место награде, усдед површности или неувиђавности свога старешине.« »Маса људи је слаба и заслужује више сажаљења него мржње. Непрестаним презирањем неће се успети да се она морално подигне; напротив: треба је убедити да је она боља него што је у ствари, ако се жели добити од ње све што се жели и зашта је она способна« (Наполеон).