Дисциплина Морал Част

»Прекомерним казнама пук окори до тог степена да му нестане оне племените осетљивости. На тај начин се он скида са моралне висине и никад се више не може да попне на њу« (Де Брак).

Лако је увидети да је дисциплина једно, а морал војника друго и дадсу разни путеви којима се постиже једно или друго. Према томе морамо бити пажљиви да стицањем .дисциплине не упропастимо морал војника, да им не убијемо вољу за радом. А то је могућно постићи са мало више пажње и посматрањем, испитивањем, дејства разних средстава. Наше правило службе I део тач. 123 лепо говори: Употребсим благородних средстава морал се подиже а употребом принудних средстава војна дисциплина се одржава на потребној висини. У правилу су само помешани изрази али идеја поменуте тачке морала би се овако схватити. Сем тога, и ако сваки старешина треба да разуме наизменичну употребу благородних и репресивних мера; и сама подела рада у војсци иде томе на руку. Ниже старешине по природи свога посла морају се више бавити ситницама од којих зависи дисциплина; а више старешине постепено напуштају ситнице и занимају се крупним стварима од којих зависи морал војске. На тај начин се негује и дисциплина и подиже морал. Нпр. пук је извршио дневни марш под тешким околностима од 50 км. На крају марша попустио је ред. Дисциплинарац ће замерити за најмањи неред; моралиста ће похвалити извршен марш. Прво личи младом командиру, воднику и подофициру; а друго ђенералу. У војсци у којој се сви баве ситницама, или сви крупним стварима, неће бити ни дисциплине ни морала. Не сме се десити ни то, да се бављењем једним пословима занемаре потпуно други. Више старешине, бринући се да се морал во.јске подиже на што већу висину, не смеју потпуно заборавити дисциплиновање трупе.