Дисциплина Морал Част

18

Дисциплиновање трупе завршава се у пуку. »Ђенерал треба да уме да се појави на бојном пољу, у озбиљним часовима. Ништа тако не може да подигне морал једне дивизије у периодима затишја, као кад њен командант свакодневно силази у ровове. Ако разуме свој посао, он тамо не одлази да разгледа ампласман каквог митраљеског гњезда или трасу каквог рова, детаље који не треба да га интересују, већ зато да се покаже и овлада срцима. Нека сиђе у заклоне, нека разговара са људима о њиховим потребама, о њиховим надама; нека брижљиво избегава жучне примедбе, које не приличе његовом положају и које војници не могу да допусте његовим устима, па ће га трупа врло брзо заволети и од тада бити потчињена његовом утицају у свакој борби... Пре операције: да дође трупи просто и без помпе, да јој објасни околности борбе, вероватне тешкоће, резултате којима се надамо, не кријући ништа. .. Борба почиње ... Убрзо наступа замор... командант треба да се појави: излажући се за један тренут истим опасностима... Ако дође са џеповима пуним декорација и паклића дувана, са душом која трепери од патриотског узбуђења, ако буде умео да покаже људима својим шта им је дужност, задобиће огроман утицај. Тада ће моћи без устезања захтевати од њих нов напор и добиће га... Кад се борба сврши и трупа буде смењена... одаје почаст мртвима, крепи рањенике, раздаје многобројне награде. Јуче обичан у рову, сада треба да се појави у свом сјају свога положаја и чина.« (Ђенерал Серињи).

Неке старешине искључиво се старају да хватају кривце и да спречавају грешке; а и не примете по који леп поступак. Неки опет пропуштају грешке верујући да ће на тај начин бити омиљени. Те добричине војници ће и волети али их неће ценити. Има старешина који се стално мешају у посао млађих било зато што верују да млађи не знају и не ће да раде свој посао; било зато што је тај посао