Дисциплина Морал Част

23

ЧАСТ

Многи мешају појам части са појмом морала и чести'гости. Сваки нејасно наслућује у чему је част, али нема јасан појам шта је управо част. Постоји девојачка част; част човека, жене; војничка част; част трговца, свештеника, судије.. . У суштини све је то једна част која није ништа друго него •»глас, углед кога у друштву уживамо«- Оно пак што чини да сваки има своју част (било сталешку или част полова) јесте начин живота и рада свакога. Ако би у извесном случају официр поступио као свештеник, био би нечастан. Ако би у другом случају поступио као »паметан« човек који избегава сукобе, опет би био нечастан и огласили би га кукавицом. Према томе, постоји војничка, официрска част која се разликује од других. Част је један појам, а осећање части (частољубље) је други појам. Неко може имати јасну преставу шта је часно али нема воље да тако ради. Част_је функција стида. Ко нема стида нема ни части. Оно што је стидно, нечасно је. Моралност није исто што и часност, нарочито то није исто код официра, војника. Опростити увреду —• свакако је морално дело, али за војника то није увек и часно. Част захтева да се не ради ништа неморално (крађа, лаж, превара, убиство, туча, свађа, отимање...) али то само према својима; према непријатељу су многе ове радње допуштене. При свем том, ни у рату са непријатељем није допуштено, дакле нечасно је, да се чине нискости (нечасно је служити се обећањем па преварити; или тући, убијати ненаоружаног непријатеља; слабије од себе).