Дисциплина Морал Част

4

само услов за дисциплину али не она сама. Неки помињу »ред и дисциплину« итд. Све ово показује да се узима врло широк појам о дисциплини и да се прелази у област војничког морала. Је ли дисциплина појам, стање, способност, појава, сила, или врлина? Ако је дисциплина супротан појам недисциплини, која се огледа у оним дисциплинским грешкама које помиње Уредба о војној дисциплини (чл. 5), онда би се могла поставити ова дефиниција: Дисциплина је психофизичко стање, где је све и свако на свом месту, увек исправни, и гда сваки без поговора eputu тачно, у одређено време, свој посао, функцију, дужност. Дисциплина је дакле увек појам о некој уоквирености са тачно опредељеним границама. (Научне, философске дисциплине). Право појимање дисциплине искључује свако дометање; она не садржи друге особине: храброст, иницијативу г патриотизам. Чим се те друге особине додају онда не остаје чиста, сама дисциплина. Иницијатива чак квари дисциплину и зато се у доба старих Римљана кажњавала и победа без наређења. То је доба гвоздене дисциплине. Дисциплина може постојати и кад нема храбрости; она је шта више мера против плашљивости и страха од смрти. Може постојати и кад нема патриотизма итд. Према томе дисциплина није збир скуп моралних особина већ и она улази у тај збир. Индивидуална дисциплина је драгоцена особина и способност цивилизованог човека да потчини своје радње, поступке и своју вбљу правилима, прописима, законима и старешинама. То је нека врста дресаже, тренирања, чиме се добија навика да се извесни послови врше лако и сигурно, без размишљања, аутоматски. Виртуоз, дугим истим вежбањима са сигурношћу и без погрешке узима највећом брзином разне и тачне тонове.