Дијалектика природе

гање 17,96 тежинских делова водене паре нз два тежинска дела водоника и 15,96 тежинских делова кисеоника могуће је једино под условом да се воденој пари дода количина кретања која је једнака са 68,924 јединица топлоте било у облику саме топлоте или у облику електричног кретања. То исто вреди и за све друге хемиске процесе. У врло великом броју случајева у току једињења одаје се кретање, процесу разлагања опет мора се довести кретање. И овде је репулзија по правилу активна страна процеса која је обдарена кретањем или која тражи довођење кретања, атракција је пасивна страна процеса која кретање чини сувишним и која одаје кретање. Отуда модерна теорија са своје стране и изјављује да се углавном у процесу једињења елемената ослобађа енергија, у процесу разлагања једињења она се везује. Овде се дакле опет израз енергија употреблзава за репулзију. А Хелмолц опет изјављује: „Ову силу (хемиски афинмтет) можемо претставити... као привлачну силу. Ова привлачна сила између атома угљеника и кисеоника исто онако врши рад као што га у облику теже врши земљино привлачење на (Подигнуто тело... Кад се угљеникови и кисеоникови атоми узајамно нападну и сједине у угљену киселину, онда се делиКи новостворене угљене киселине морају наКи у врло јаком молекуларном кретању, тојест у топлотном кретању..- кад ти делићи затим одаду своју топлоту околини онда у угљеној киселини имамо и сав угљеник и сав кисеоник и њихову силу афинитета онако снажну као што је раније била. Али се та сила афинитета изражава још само у томе што чврсто везује једно уз друго атоме угљеника и кисеоника, не им да се одвоје" (Iосо сИаlо 169). Сасвим онако као што смо раније приметили: Хелмхолц настоји на томе да се у хемији као и у механици сила састоји само у атракцији те је дакле потпуна супротност ономе што други физичари зову енергија и што Је идентично са репулзијом-

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе