Дијалектика природе

Тај исти аргуменат употребио је раније Кателан против Лајбница: једно тело са брзином 2 заиста се диже насугрот тежи на висину четири пута већу него тело са брзином 1; али му је за то потребно и двоструко време; према томе количину кретања треба поделити са временом = 2, а не = 4. Чудновато да је ово и Сутерово гледиште, који је изразу „жива сила" одузео сваки логички смисао а оставио му једино математички смисао. Ово Је уосталом и природно. Сутеру је стало да спасе формулу шу у њеном значењу једине мере количине кретања и зато се ШУ* приноси на логичку жртву да би преображено васкрсло на небу математике. Но у сваком случаЈу тачно Је ово: Кателанова аргументација чини један од мостова који везују шу са шу 2 и тиме је значај Ца. Механичари после Даламбера не усвајаЈу никако његову пресуду, јер је његова крајња пресуда била у корист гпу као мере кретања. Они су се придржавали његовог мишљења о Лајбницовој подели сила на мртве и живе силе; за равнотежу, тј. у статици, вреди ту; за успорено кретање, тј. у динамици, вреди ту 2 . Иако је у главним цртама тачно, ипак ово разликовање у овом облику нема више смисла него што га има позната подофицирска пресуда; у служби увек мени, ван службе увек мене. То разликовање се КутеКи усваја: оно постоји и ми га не можемо изменити, а ако се у тој двострукој мери налази противречност, шта ми ту можемо? Тако например ТНогпбоп апс! Та!l, А ТгеаНзе Ка-Iигаl РННоБорНу, Ох<огсЈ 1867, стр. 162; »ТНе о{ топоп ог IНе тотеп!ит о1 а гlдlс! ВосЈу тоу!пд Ноиl гоlаНоп 1$ ргороЖопа! 1о 11$ таss апс) уе!осНу сопјотИу, oоиНlе таss ог с!оиН>!е уе!осНу \уои!сЈ соггеsропсl 1о 'сlоибlе диапШу о! тоНоп.« 5 ) А одмах затим:

б ) Количина крешања или момент чврстог тела које се креће без ротације, пропорционална је производу из њогове: масе и брзине. Двострука маса или двострука брзина одговараће двострукој количини кретања.

58

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе