Дијалектика природе

60

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе

силе" који се смањује и увећава пропорционално брзини, треба да служи за доказ одржања неког интензитета силе који опада и расте пропорционално квадрату брзине. У сваком случају овде се показује да ту и ту 2 одређују два потпуно различита процеса; но ми смо то одавно знали, јер гпу 2 не може бити = ШУсемако је V= 1. Међутим се ради о томе да ми себи објаснимо зашто кретање има двојаку меру, што није дозвољено у науци исто онако као и у трговини. Покушајмо да то постигнемо на други начин. Са ту се мери дакле „кретање појачано и промењено механичким машинама"; ова мера вреди и за полугу и све њене изведене облике, котурове, завртње итд. Али се успоставило врло простим и нипошто новим размишљањем, да уколико овде вреди шу, и ту 2 има своју вредносг. Узмимо коју било механичку направу у којој се оба полужна крака имају као 4:1, у којој дакле терет од 1 кгр држи равНолежу терету од 4 кгр. Једним сасвим незнатним додатком силе на једном краку полуге дижемо 1 кгр на 20 метара; исти додатак силе само сад на другом полужном краку диже 4 кгр на 5 метара при томе се тежи терет спусти за исто време за које се мањи терет попне. Масе и брзине имају се овде обрнуто пропорционално; ту, 1 X 20 = т' у', 4X 5. Пустимо сад да сваки од два терета, пошто је дигнут, слободно падне на полазну раван, онда ће један од њих, 1 кгр, постићи пошто пређе простор падања од 20 метара (овде је убрзање теже узето за = 10 м. округло, наместо 9,81 м.) брзину од 20 метара; други од њих, 4 кгр, напротив пошто пређе простор падаЊа од 5 м. постиже брзину од 10 м.

Обрнуто, времена падања су различита: 4 кгр пређу својих 5 м. у 1 секунду, 1 кгр својих 20 м. у 2 секунда. Разуме се да су овде трење и отпор ваздуха занемарени.

ту 2 =IX2O X 20 = 400 =т' у' 2 = = 4 XlO XlO = 400.