Дијалектика природе

речи, шу је механичко кретање мерено механичким ту 2 кретањем; ——— је механичко иретање мерено својом способношћу да се преобрати у једну одређену количину неког другог облика кретања. Видели смо да обе ове мере иако различите ипак не противрече једна другој. На тај начик се успоставило да спор између Лајбница и Картезијанаца никако није био голи вербални спор и да Даламберова пресуда уствари није ништа пресудила. Даламбер је могао да се поштеди од својих тирада о неразумљивости својих претходника, јер је он исто толико нејасан као и они. И у ствари, доклегод се није знало шта бива са привидно уништеним кретањем, то питање је морало бити нејасно. И доклегод математички механичари, као што је Сутер, упорно остају сметени између четири зида своје специјалне науке, дотле ће остати они нејасни као Даламбер и мораће да нас заваравају празним и контрадикторним фразама. Како изражава модерна механика ово преобраћање механичког кретања у неки други облик кретања који је квантитативно пропорционалан првом облику кретања? То кретање је извршило рад кажу механичари, и то толику и толику количину рада. Али тиме није исцрпен појам рада у физичком смислу. Кад се, као у парној или калоричној машини преобрати топлота у механичко кретање, дакле молекуларно кретање у масено кретање, кад топлота разлаже неко хемиско једињење, кад се она у термоелектричном стубу преобрати у електрицитет, кад електрична струја издваја из разблажене сумпорне киселине елементе воде, или обрнуто кад кретање (аИаз ећергија) ослобођено у хемиском процесу галванског елемента прими облик електрицитета, а овај се опет у затвореном кругу преобраћа у топлоту онда у свим овим процесима облик кретања који отпочиње процес и који се благодарећи процесу претвара у други облик, врши рад, и то толику количину

65

Мера кретања рад