Дијалектика природе

ницу, да Је негативни електрицитет у машини за добијање статичког електрицитета трењем и у Лајденској боци ипак довољно покретан а да је у струји чврсто везан за масу тела? Сасвим просто. Поред позитивне струје + е која тече жицом удесно и негативне струје е која жицом тече улево дозволићемо да тече удесно још једна струја неутралног електрицитета + е. Најпре узимамо да оба електрицитета могу уопште тећи једино кад су одвојени један од другога; а да би обЈаснили појаве које настају струјањем одвоЈеНих електрицитета дозвољавамо да ти електрицитети могу и недвојено. Прво правимо једну претпоставку да би обЈаснили извесну појаву а прва тешкоКа на коју наиђемо сили нас да правимо другу претпоставку, директно противречну првој претпоставци .Каква би морала бити та философија на коју имају права да се туже ова господа? Но поред овог гледишта о материјалности електрицитета појавило се ускоро друго гледиште по коме се електрицитет схвата као просто стање тела, као „сила" или како ми данас кажемо, као нарочити облик кретања. Ми смо видели горе да је ово схватање делио Хегел а доцније и Фарадеј. Откад је откриКе механичког еквивалента топлоте дефинитивно отстранило претставу неке нарочите „топло тн е матер и је" и топлота схваКена као молекуларно кретање морало се приступити и проучавању електрицитета по новоЈ методм и покушати одређивање његовог механичког еквивалента. Ово је потпуно успело. Нарочито Џоул, Фавр и Раул опитима су одредили не само механички и термички еквивалент такозване „електромоторне силе" галванске струје, него су доказали и потпуну еквивалентност галванске струје са енергијом ослобођеном хемиским процесима у електроелементу или енергијом употребљеном у апарату за електролизу. Тако је хипотеза о томе, да је електрицитет неки нарочити материјалан флуид, постојала све више неодржљива, (Наставак у идућој свесци)

80

Фридрих Енгелс, Дијалектика природе