Дијалектика природе

ког дејства теже и отпора средине у којој се маса креће. И отпор је у лоследњој инстанци дејство теже, без теже земља неби имала отпорну средину ни атмосферу на својој површини. Ми дакле и у чистом механичком кретању на земљиној површини имамо посао са стањем у коме тежа, атракција, отсудно преовлађује, у коме је слетствено за добијање кретања потребно проћи две фазе; најпре савладати тежу а затим је пустити да дејствује једном речи најпре подићи масу а затим је испустити. Ојпет дакле имамо узајамно дејство између привлачења с једне стране и облика кретања које се врши у супротном правцу од привлачења, тојест репулзивног облика кретања, с друге странеСамо што се овај репулзивни облик кретања не јавља у природи у оквиру земаљске чисте механике (која оперише са детим, за њу непроменљивим агрегатним и кохезионим стањима). Физикални и хе миски услови под коЈим се неки камени блок одваљуЈе од врха брега или услови који омогућуЈу водопад леже изван надлежности те механике. У земаљској чистој механици мора се дакле вештачким путем створити репулзивно, дижуНе кретање: људском снагом, животињском снагом, ларном снагом итд. И ова околност, ова нужност да се вештачтачки савлада природно привлачење ствара код механичара убеђење да је привлачење, тежа, или како они кажу еила теже најбитнији, основни облик кретања у природи. Кад например неки подигнут тег својим директним или индиректним падањем предаје кретање другим телима, према уобичајном схватању механике ово кретање не предаје подизање тега него сила теже. Тако например по Хелмолцу ~нај|Познатија и најпростија сила тежа, дејствује као погонска сила . , . например у зидним часовницима са теговима. Тег . . . не може следовати привлачење теже а да не покрене цео часовников строј". Али тег не може покренути строј часовника а да сам не пада

Основни облици кретања