Добојски лист

me šfo u nju sve više i više i pridolazi radniba i lo bvalifißo- i vanih. hoji, uviđajući гпасај i stvaranja obućarsbih radiodica < na zadružnoj osnovi, zatvaraju i svoje radnje i uposljavaju se u obućarskoj radionici Sreshog zadružnog saveza. I L. Lj. I

Odžak

Poznato je da o srezu Odžak s postoje tri seljačke radne za- [druge које so osnovane o maju mjesecu ove godine, a koje su F do sada pokazale neobičnu voIju i uspjeh u radu. Ne samo Г zadrugari da su ali sve od sebe da što bolje unaprijede * svoju zadrugu, nego i čitavo Г stanovništvo ovoga sreza pof- c pomaže rad tih zadruga kako c bi se one što priie potpuno o- r samostalile i što bolje usavršile. e Najbolji dokaz pravilnog shva- t ćanja rada fih zadruga od stra- c ne naroda jeste pomoć naroda t Odžaka radnoj zadruzi »Brat- i stvo« u Donjoj Dubici. Ta po- i moć bila је naročito u prevozu i kukuruza sa njive do mjesta gdje ga je trebalo smjestiti* Pošto su u ovoj zadruzi ogromne ( količine ovogodišnjeg roda ku- ■ kuruza, da sami zadrugari nisu bili u stanju da ga prevezu, narod Odžaka u ovome poslu dao је punu pomoć ovoj zadruzi, šaljući svakoga dana po 10—15 kola da prevoze kuku- i ruz na određeno mjesto, tako i da su im u tome vremenu po- i slali preko 40 kola koja su stal- c no prevozila obrane kukuruze. i Ova pomoč naroda Odžaka i karakteristična je zato što је u ovoj zadruei većina srpskog ■ stanovništva, a pomogli su је u j glavnom muslimani iz Odžaka : i time dali još jedan primjer ( bratstva i jedinsfva naših na- , roda. D. B■ Devet poradica kolonista od Ključa stiglo u radnu seljačku' zadrugu u Novi Grad 1 21 o. m|. stiglo Је па radnu , seljačku zadrugu u Novom Gra- . du 9 porodica boraca J-A. od Ključa, koji su od samih гаdrugara kao i od seljaka Novog grada bili neobično lije- ; po«dočekani. Boračke porodice, kao kolonisti putovali su punih šest dana od Ključa do , Novog Grada, te iako su umor- < ni od putovanja, ipak se na njihovim licima mogla primjetiti radost što se jednom i ] oni smještaju ondje gdje će mo- ■ ćl sretno da žive. j Dirljiv prizor se vidio kada t su kolonisti došli u zadrugu i . kada su ih sa sviju strana op- j kolile njihove buduće tzomišie, ( pomažući im istovariti sa kamiona prtljagu i sifnu dječicu, _te ! im donositi hljeba da založe j Jedan stari kolonista, otac oficira J. A., kada )e došao na mfesto i pred kuću gdje će se ' nastaniti, pa kada Је vidio ma- 1 su Ijudi i žena rekao Је : „Biće- . mo prave komšije, radićemo i kao Ijudi i živićemo kao Ijudi, < a dosadašnje patnje bacićemo ■ u Eaborav." : Primjetilo se (e đa su koloni- i sfi potpuno iznenađeni velikom j posavskom ravnicom, pa sami i govore: „Ovo Је Ijepše nego i što smo mi očekivall." I Jedino fm kuće u koje su u- i seljeni nisu pofpuno ispravne, j jer su на vrijeme Ustaške vla- i davine većim djelom, počupani ; prozori i vrata ali se popravku odmah pristupilo, samo će,

izgleda, najteže biti га staklo, u čemu se zbilja i oskudjeva. Narodne vlasti će se pobrinuti da i taj problem riješe kako (e najbolje. /И. Č.

Noću između 19 i 20 ov. mjubijen је u selu Potočanima poznati ustašbi zlibovac Marbo Čalušić iz Potočana, srez Odžafe. Übitstvom ovoga bandita narod ovoga braja prestao је da strahuje. Übijeni zlibovac poubijao je mnoge poštene Ijudeu ovome srezu, među bojima ie bio žrtva i pretsiednib Sreshog narodnog odbora dru? Mato Miuulić iz Srnave, njegov brat Anto boji је bio sebreiar Mjesnog narodnog odbora u Gnionici i sin Ivo. Svi ovi hoje је on pobio bili su najmirniji i najpovučeniji Ijudi ovoga sreza, ali baš zato što su to bili pošteni IJudi smefali su ovome banditu. Obo übijenog bundita isbuoilo se mnoštvo svijeta boje |e na njega pliuvalo, grdilo ga i nazivalo izrodom hrvatsbog naroda šfo i jest. D. B.

Gračanica

Y Грачаници ради теча| за руђородиоце аналфабетских тећајеба. Теча| похађа 25 другођа-доугарица бећином са села. Организођана је заједничћа ћухиња и осигурана преноћишта. Течај he бити забршен почетћом нођемђра, баш у ћријеме ћада почиње „ћултурнопросбјетна нед|еља“ и оспособиће слушаоце, да одмах по забршеном течају преузму рућођодсгбо аналфабетсћих течајеба. Програм течаЈа Је добар и | постоЈи нада да he се по ње, гоћом зађршетћу оспособити I добри рућођодиоци аналфабетсћих течајеђаТечаЈци спремаЈу и једну 1 приредбу, bo(y ће дати по зађршетћу теча Ја. М. Т.

Modriča

Поред радне задруге у Таревцима, која је оформљена међу првим задругама у Босни и Херцеговини, на срезу модричком је основана и друга радна задруга у селу Чардаку. У исту је учлањено 20 породица са око 100 чланова. Одових породица 9 је које су на модрички срез колонизиране из Херцеговине, а 11 је домаћих из села Чардака. Задругари су са пуно свијести приступили у заједницу и ако су часне сестре покушале да на њих неповоњно утичу говорећи: „Зар вас није страх бога што се на туђе земљиште насељавате"? Извјестан дио земљишта које је припадало њиховом самостану, потпало је под удар аграрне реформе и на том аемљишту сада су се населили колонисти. Али и поред свега тога први организациони радови у задрузи довољно се одвијају, јер су задругари свјесни зашто су земљу добили и од кога су је добили. С. А ■

Свињска кожа је потребна нндустрији

ПриЈе ћратћог ђремена Ми- с нистарстђо индустри(е изда- « ло Је једну оћружницу. у bo- j Јој позиђа сађ народ, ђојн i гаји сђиње, да прилићом ћла- i ња истих ћожу дере, а не да i их по досадашњем обичаЈу i шуои или пали. Ођо се односи само на одрасде сђиње, i теже од 80 ћг. i Пошто Је ођо нођина за < наш сђиЈет, сматрамо, да Је • почребно да се ођим питањем i мало боље упознају шири i народни слоЈеђи. Позната Је чињеница, да Је ; сђињсћа ћожа доста Jaka, а , нарочито кад се тборничћи : преради. Осим тога наша , млада индустрија осћудЈеђа и у гођеђим ђожама, те би исте могла добити из ино-

странстђа у замјену sa сђињcbe ћоже. или ћоже од диђљачи, а од ћолиће је то ђажности по наше држађне финансије, ћад се ођа потреба не мора плаћати, ни|е потребно наглашађати. Стога упозорађамо шире наше народне слоЈеђе на горњу чињеницу. да ођу нођину схђате bao Једну пријећу потребу за обнођу наше младе индустриЈе, те да у томе помогну наше народне ђласти. Прилићом дерања треба па; зити. да се ћожа не оштети, дерање ђошити без глађе и ногу, а сђе ђрсте ћожа пре. даЈу се ођлаштеном отћупљиђачу КОТЕКС-а ћоји има одређену цијену за сђаћу ђрсту ’ ћоже. Ј. 3.

Zavidovići

Radni bolebtiv drvne indus- , trije ~KRIVAJA“ na svojojsve- ј čanoj bonJerenciji, bojoj Је pri- , sustvovao veči broj najboljih radniba, proglasio je svoje ■ udarnibe i to: iz područja pi- , lane 42, a Јг područja šumsbe ј željeznice 19. Pohvaljeno је iz , područja 'ilane 25, a ш pod- . ručja šumsbe ieljeinice 37, me- J du bojima ima i namješten.ba. '■ Veči broj radniba proglašen 1 Је га udarnibe na os ovu po- | stavljenih normi, boje su pre- ! bacivali u zadnjih trideset dana I на prebo 30%. Na radovima I gdje se nije mogla uspostaviti I norma, tu su proglašeni udar- : nici па temelju nesebičnog rada i i svesrdnog zalaganja. Progla- < šeni udarnici su \г svih slruba i rada, bao pilansbi radnici, rad- ■ nici stovarišta, i bravari it. d. i eđu njima su trojica po treči 1 puta proglašeni га udarnibe, i i to; Komljenović Mirbo, Tomeš I Rudo i Bilanovič Lazo. ] Iz ovoga se vidi, da Je neob- j ' hodno potrebno postaviti nor- ) me na svabom poslu, da bi se ј moglo pravilno ocijeniti zala- j ganje svaboga pojedinca i da j bi se moglo prema zalaganju i | nagrađivati. S. J.

U decembru 1945. godine of- ( vorena je u Zavidovičima dr- j žavna niža realna gimnaziJa.Ta j gimnazija prošle šbolsbe godin* i brojila je 70. učeniba. Ove go- i dine upisano Je 164 djece.dahle | 134% više nego lanjsbe godine. i Vrijedno Je spomenuti i to, doh ј su u loj šboli lanjsbe godine 1 bila svega 3. djeteta sa sela, i danas Ih već ima dvadesetab. < Inače većinom su u šholi za- 1 stupana radničba djeca. Zauzimanjem naših narodnih vlasti malerijaino stanje šbole znatno se popravilo. Roditelji, sretni što le ostvarena njihova davna že- j Ija i otvorena ovdje gimnazija. tabođer pohazuju velibi iteres za ovu šholu. To Је dobazala s roditeljsba honferencija, održana i 20. o. mj. Konferencija је bila : dobro posječena, a prisustvo- i vali su loj i pretstavnici Narod- • noga fronta i Narodne omladine. ' Na bonferenciji održano Jepre- I davanje „Sistem naših srednlih ; i stručnih šbola”. Iza predavanja I razvila se disbusija. Zabljučeno 1 Je da se svaboga rajeseca održi 1 jedno predavanfe za roditslje. 1 Na braju је izabran šbolsbi odbor, u boji su pored nastavniba i ušli pretslavnici fron- , te, AFZ-a i omladine.

Dopisi čitaoca

Mislim da bi sa malo više : zalaganja mjerodavnih fabtora putovanje od Tesliča do Doboja i moglo biti mnogougodnije. Abo : čovjeb svabodnevno putuje ov- i om relacifom, onda mora da j osjeti nezgode toga putovanja, r boje bi se mogle otblonuti. Đa- ( ci iz Tesliča putuju na pr. svabi , dan u Doboj. I, naravno, da t da bada је lima, htleli, ne htje- r li, moraju razmišljati o tome j zašto vagoni na ovoj pruzi ne bi mogli biti zagrijani- A abo ! ne postoje stabla na svim va- [ gonsbim prozorima, i abo је 1 osbudica u stablu, sigurno nije I osbudica u dasbama s bojima * bi se prozori mogli zatvoriti. 1 Islo se tabo pitaju da li bi ti <

vagoni mogli biti osvetlfeni, pošto ne postoie nihahvi razlozi ' ; za zamračenje. i Govoreči o ovoj željeznici i moram da spomenem i šumsbu j i željeznicu od Teshča do Blat- ( nice i od Tesliča do Čečave, r hoja svahodnevno prevozi đrvo c u tesličbu tvornicu, a usput i c putnihe-Nebadanijebiloprevoza r putniba tom željeznicom. 1 Danas se vožnja na tim pruga- ma naplačuje po istoj tanfi bao c i na svim ostalim državnim vo- f ’ zovima, iabo putnici nemaju Г na tim vozovima iste one udo, bnosli boje imaju na drugim, r : premda plačaju vožnju po istoj r i tarifi.pošto se voze na otvore- s , nim vagonima. Mislim da bi se £ [ otvoreni vagoni, s hojima se

prevoze putnici, bar prebo zime. mogli zatvoriti Danas, hada Је i željeznica u rubama naroda, опа mora i služiti narođu i njegovim interesinja. Zelim ovim dopisom da sbrenem pažnju onimahoji su mjerodavni za to, da bi se nedostaci, hoji se mogu otbloniti. što prije otblonili.

Nenad Logunjić,

geometar iz Tesllća

22. ођог мјесеца донио сам у задружну обућарсћу радионицу у Добоју ципеле на nonpabab. Послођође ниЈе било у радионици па сам се обратио Једном раднићу. Ођа| је прегледао шта на ципелома треба попрађити и pebao ми да ће то ћоштати 40. динара. Y међуђремену Је дошао и послођођа, прегледао Је ципеле и pebao да he . попрађаћ ћоштати 70 динара. Било ми Је то чудно и нисам пристао на ту цијену. Поспођођа није хтио да о циЈени са мном дисћутује. Однио сам ципеле ћод приђатнића, ■ обућара Жигмана, и obaj нх ■ Је попрађио за 50 динара. 1 Мислим да се разне задруж( не радионице осниђаЈу ради - тога да могу потребама наг рода излазити у сусрет јеф;. тиниЈе од приђатниђа, На мог Ју примЈедбу да сам ципеле ; ћод Жигмана ЈефтиниЈе попрађио послођођа ми Је beома мудро одгођорио: „Жигј ман за себе, а ја за себе.“

EmuTi Сулејман,

поштансћи служб. у ДобоЈу.

i Gotovo svabog dana može i se primjetiti habo službenici i dobojsbe pošte prevoze poštani sbim holicima poštu od željez. ničbe stanice do pošte troto. arom umjesto cestom. Radi to, ga nije nihahvo čudo što je tro. toar ponegdje izrovan. Trotoari i su u Dodoju isto tabo postali i biciblističha staza po bojoj bi, ciblisti vole da Jure. Nadležni I organi trebali bi o tome da povedu računa.

Abđulafi Bašić

služebenib u Doboju

Ovih dana pred Sreshim sudom u Derventi izrečena je presuda jednoj grupi bludnica, boje su širile nemoral. Glavna obrivljena Bojadžič Hanifa, stara 60 godina, osuđena je na pet godina lišenja slobode radi podvođenja i iznajmljivanja prostorija u svojoj hući za širenje prostitucije uzimajuči i za to nagradu u novcu. Nadalje je osuđena Esma Dobrič na 2godine lišenja slobode sa prinudnim radom, te Ružic* Bišbič I Tilda Henig na po 1 godinuiišenja siobode sa prinudnim radom. Sve tri su osuđene radi prostituisanja. Mrhonjič Meho hašnjen Je s jednom godinom lišenja slobode s prisilnim radom radi podvođenja. Ove mjere narodnih vlasti na suzbijanju nemorala i prostilucije naišle su na opšte odobravanjc u našem gradu. N. H.

Čovječe, čuvaj i štedi svog đobeog prijatelja - šumu

SSU_

Pravilno shfaćanje seljaikili radnih zadruga

Übistvo poznatog ustaškog ziikovca Calušiča

Твчај зз руноводиоцв аналфабвтскнх тенајвва

Основана је друга радиа задруга на срвзу Мвдрича

DOBOJSKI LIST

Radni kolßktiv drvne industrije u Zavidoviću proglasio je svoje udarnike

Ш ИпЦг...

Rad gimnazije u Zauičouićima

Да ли смијв тако битн ?

l/шца italcatotH

U Derventi Jt osuffena jedna grupa prostitutkl

Strana 5.