Добојски лист

SfrJctaH sa pcve steane ska vlađa. Ustanička vlada ne traje više od 6 mjeseci. Taj ustanak je jaće od svih ranijih, izražavao težnje narddnih masa oslobođenje seljaštva od feudalnih okova, ,demokratsko uređenje zemlje i uspostavljanje diploraatskih'odnosa sa Sovjetskim Savezom. Uz podršku reakcionarnog režima bivše Jugoslavije i Musolinija, Zogu opet preuzima vlađu. Italiji su tom prilikom date ogromne koncesije. U potpuno ropslvo talijanskom imperijalizmu pada Albanija 1939. god. Već te godine nastaju po gradovima atentali. demonstracije, štrajkovi, Ma koliko da je teror lalijanskog okupatora bio krvav, on nije mogao sloniiti duh otpora aibanskog naroda, koji je uvidio da samo putem organiziranog otpora i'borbe može da dođe do cilja koji kroz vijekove nije mogao postići da postane slobodan i nezavisan. U julu 1942. godine dolazi do općeg narodnog ustanka u čilavoj zemlji. U maju 1943. formiran je Glavni štab Albanije. Partizanske čete i odredi povezuju se i prerastaju u brigade i divizije. Albanska oslobodilačka vojska konačno, krajem 1944. godine vlastitim snagama oslobađa čitavu Albaniju. Borba albanskog naroda, protiv istih neprijatelja i za isle ciljeve najtješnje i zauvijek povezala je albanski narod sa našim narodima. Nova Tity/a Jugoslavija je zemIja koju Albanci neizmjerno vole. Ta Ijubav je rođena u ratnoj buri. Albanski rodoljubi su, ne štedeći sebe, ginuli i za slobodu naše domovine. 1944. godine u ncšu zemlju prelaze dvije albanske divizije da zajedno sa našim borcima što prije slome otpor zajedničkog nam neprijatelja. Tako je u ratnoj oluji krvlju stvoreno neraskidivo bratslvo između albanskog narođa i naših naroda. Ono je iz dana u dan jačalo. Jačanje i produbljavanje tog bratstva i Ijubavi nastavljeno je i poslije oslobođenja u međusobnom ispomaganju na obnovi i izgradnji naših zemalja. Albanske omladinske brigade dolaze u pomoć našoj omladini prilikom izgradnje Omladinske ptuge Brčko-Banovići. Iznenada, krajem prošlog mjeseca, aibanski narod je zadesila strahovita elementarna nesreća. Provala oblaka prouzročila je poplavu koja je u pojedinim krajevima nafpravila pravu pustoš. Mnoštvo Ijudi moglo je da spasi sajmo goli život. Uništene su ne samo zalihe hrane, nego i jesenja sjetva. Kakve je razmjere poplava zauzola može se zaključiti po tome što je n. pr. u jednom selu od 120 kuća! ostalo svega 10 i to, naravno, oštećenih. Bilo je i Ijudskih žrtava, a oni koji su se spasili ostali su samo sa onim što se na njima zateklo. Nesreća koja je zadesila bratski albanski narod duboko se dojmila naših naroda. U cijeloj Jugoslaviji se odmah pristupilo prikupljanju pomoći poštradalima u Albaniji. Uz brzu i elikasnu pomoc švojih narodnih vlasti i prijateljskih naroda izyana. albanski narođ je fvrdo uvjeren da će u&rzo savladati nevolju kbja ga 'је sndšla. /Prvenstveno i s punim pravom Albanci očekuju pomoć od naroda Jugoslavije. U takvim slučajevima brza pomoć je više nego dvostruka pomoć. Radi što bržeg i organizovanijeg prikupljanja pomoči postradalima u Albaniji u Doboju je osnovan specijalni odbor za prikupljanje te pomoći na našem okrugu. Naš okrug u što bržem ukazivanju pomoći albanskom narodu ne smije zaostati iza drugih okruga naše Narodne Republike.

Sto hitnije pomoći postradale u Albaniji sveta je dužnost svakog todoljuba naše zemlje!

Do sada su Okružnom odboru za prikupljanje pomoći postradalima u Albaniji u Doboju priložili :

Писмо претсједника сељачке радне задруге „Јединство“ у Новом Граду

Наша задруга је оспођана i 3. маја, дакле при забршетку прољетне сјетђе, али чланођи ође задруге су приступили раду и ако су појединци гођорили, да је сађ иаш посао узалудан. Ми нисмо слушали 1 такђе људе, |ер смо зналн да су то они bojn не желе добра ни нама, ни сђом народу. Када смо почели орати и , сијати, било )е потешђоћа, али , чланођи ође задруге, bao и , руђођодстђо дали су сђе од , себе, и за петнаест дана било i , )е сђе узорано и поси|ано уз | помоћ Машинсћо тракторске станице. Кад смо узррали и i , посијали онда су нам гођо- | рили да нећемо моћи окопати, _ али ђоља наших чланођа bao : и одпучност ни)е нимало по- i ћлећла и у роћу дђадесет i дана било је сђе окопано. Не гледајући на радне корме, 1 : поћазали смо да радећи у i колећтиђу са ђољом не можс 1 ј цишта отети. Y јесен смо об-, 1

i i рали кућурузе, и заЈеднички | ’ почели сјечи кукурузођину. ј i ј Y полођини ођога рада су ј i 1 нам дошли колонисти, bojn ■ су одмах приступили задру’ зи. Ми смо их срдачно до-1! чекали јер знамо да су то 1 наша браћа Крајишници, они |људи bo)ii су 1941 године о- : 1 стали без сђо)их домођа и ! , без ичег сђога, борећи се за \ слободу и рађнопрађност, ! борећи се протиђ страног I непријатеља и домаћих изрода, kao и израбљиђача , раднића и сељаћа. I Ми данас сћупа, заједиичћи | | неуморно радимо, да што ! ђише поси|емо јесељих усЈеђа. 1 јДо сада смо посиЈали obo ( ! 500 дулума (есеље с)етђе. а , | надамо се Још толико да по- | | сијемо [ Ми радимо, држађа нас по- i маже и ми настојимо да по- i . кажемо и осталом народу да \ |е у заЈедници сасђим друга- I I чији жиђот и да (е заЈедница I

оно ? чему не сми|е бити израбЂибзча нити израбљибаних, да ie у за[едници жнћот осигуран) да наш сељакг и радник неће бише да погледа комада хљеба нз туђе pvfee, из pybe оних људи ко!и су научили да са туђе

ки|и пау*ћоже жибе.

Милетић Tbobo

КРОЗ НАШ ОКРУГ

Знмска кампања народног просбјећибања на иашем obругу почела ie 1. но&ембра „Недељом народног поосбјећибања". Припрсме boje су бршене у мјесецу сепгембру и оћтобру стбориле cv мо' гућност да у оsогодиш!ну 1 зимсћу кампању уђемо са бише плана и бише средстаба. 1 Y низу припрема стборен fe ч| план споо6ођен>а „Недеље ‘ пародног просђјећибања" boja ■ fe имала циш да, поред прн• ђупљања матери(алних сред; стаба, заталаса ширође на‘ родне сло Јебе, да bpos cbe 1 форме ћултурно-просs(етног рада дадне jab почетни за■ мах обогодишњоЈ зимсђо! • кампањи нарорног прос-1 бјећибања. ‘ Y плану „Иедеље народног просsјећиђања“ било |е поед-1 ђиђено одржабање митинга, конференција, приредби. преAa&aiba, бесплатних филмсђих 1 претстађа, ђ>ииже6них бечери, : изложби ђњага и продаја „Отђупних значађа". Велиђи број парола о потреби народног просбјеђибања припремио ie „Недељу народног просбјеђибања' - , bao и чланци у nauioi штампи. На нашем ођругу од 1. до 8. нобембра одржано [е 23 1 ђонференциЈа, 152 предабања, 5 митинга, 50 приредби, 10 ђњижебних бечери. 4 изложбе ђњига. Др сада познат материјални успјех износи 109.774 динара. БроЈ обухбаlichhx лнца у тођу „Недеље народног npoc6ieim6aiba" према досадашњим податцима Је 59.232. Избршено је сбечано отбарање 42 аналфабатлка теча(а. По селима добоЈсђог и мо: доичђог среза пођретно ђино i Министарстба просбјете при! редило је низ филмсђих предстаба фипма „Чапајеб". Исто тађо дало |е предстабс у Жепчу и Магла)у. Сђи срезоби нису пођазали јједнађе успјехе у тођу обе ј недеље. Тамо гдје (е залагање масођних организација било (аче и гдЈе ie ђоординациЈа била спродедена успјеси су били много бољи. То се одразило и у нотпунн)ем спрођођењу програма „Недеље ; народног прос6(еђиђања" и i У бећем остбарењу матријалних прихода; Tabo су срсзо16и Модрича и Теслић имали јсбађи бише од 20 000 динара i прихода, дођ Оцађ ниЈс имао јни пуне 2 000 динара. ј Aho прошло|годишњу „Недељу народног просбјећибања" са обогодишњом ђидићемо да су, babo у самом спробођењу програма, масобном учешћу таћо и у материјалном успЈеху, резултати троструко бећи. То опрабдаба убјерење да ће и цијела зимска ђампања бити много успЈсшниЈа од лањсће. И aho су резултати „Недеље народеог просђјећибања" на нашем ођругу задобољабајући, ипаћ је било изђјес-

гЈних недостатака и пропуста. •ITabo један дио ђонференцмја 11 tio сслима добојског и тес• лићћог среза није успио, јер ■ I одбори Нф-а нису показали ' ј добољно залагања. Затим, ■ I било [е и HepasvMj'ebaiba и ' несх&атања од стране појеi диних кулгурно-прос6)'етних . дриштаоа у појединим мјес• тима за зајсдничке напоре у • Недељи народног просбјећи-1 бања. Просбјета и Напредаћ ■ нису дали од сдбе очећибани ■ удио. Препород у Грачаници организођао |е сбоју пссебну ! приредбу, boja иије по умјетничћом нибоу била на 6иј сини а од ц(елоlгупног прихода дато j'e за народно прос- i бјечибање среза Грачанице : само 500 динара. Сличан слу- : ча),био (е и у МаглаЈу, гд(е i (е приход преполобљеи. То i (е настало зато што су тра- i диционалне Препородобе ба[- I рамске приредбе дале у исто ј БриЈсме када и Недеља на- ј родног просбјећибања. Али се мало добре Боље и разу- I мјебања, hao што [е био слу 1 чај у другим срезобима, мо- 1 гло се то избЈећи и сбе на-

поре заједничћи ускладити за што боље остбарење успјеха 11едеље народног просбјећибања. Y појединнм срезобима hao • Модричи и Теслићу наше за-1 друге су с6о(им нобчаним • прилозима допринјеле да се 1 средстба за зимсћу кампању 1 побећаЈу. Tabo је Сресћи зад■ ружни сабез у Теслићу по-1 могао зимсћу (гампању са ■ 10,000 а у Модричи са 5.000 : динара. Радна задруга у Таребцима, срез Модрича дала (с 2 000 динара. На)боље успЈехе у тоћу Недеље народног просбјећибања постигли су срезоби Модрича, Теспић, Забидобић, Бос. Брод и Магла(, а најспаби|е Оџак и Жепче. Beh почетак зимске ђампање народног просбјећибања отћриба низ самопријегорних и пожртбобаних раднића на пољу просбЈетног и куптуриог уздизања наших народа. (едан од њих (е несумњибо и Ва(ић Бранко, учитељ у Бољанићу, срез Грачаница, ћоји рукободи са 4 аналфабетска течаја у засеоцима Бољанић, Конопљиште, Tebyћица и Потоци са 119 полазнића, поред редобног рада у шћоли.

16 o. шј. u Doboju je odtžan sastanak tukovodioca socijal[ no - zdravslvenih sekcija pti ' sreskim odborima AFž-a. Na sastanku je podrobno pretresen sav dosadašnji rad organizacije po socijalno-zdravstvenim pitanjima kao i organizaciono pitanje samih sekcija, te su po najvažnijim problemima dati konkretni zadaci. Na sastanku je konstantovano da su, u pomaganju narodnira vlastima pri riješavanju socijalnih problema, imale najviše uspjeha one organizacije koje su bile tijesno povezane sa socijalnim odjeljenjiraa sreskih narodnih odbota, jer su na taj način imale mogućnost da dobiju tačanuviđ u važnost i način riješavanja ovih problema. Žene pojediinih srezova su mnogo pomogle u spreraanju zimnice za školske kuhinje.zatim u obilasku ratne siročadi, > u pletenju džempera za ratnu ■ siročad u koju svrhu je soci- : jalno odjeljenje ONO-a razdijelilo 300 kg. vune svim sre- : zovima na okrugu. U tira poslovima naročitose 1 ističu žene Dervente i Bos. Broda. Žene derventskog sre- : za predale su školskim kuhi- : njama 200 kg. pekmeza odši- i paka, 100 kg. pekmeza odšlji- i va, 200 kg. krumpira, 300 kg.

i crnog luka iz bašte koju su - same obradile. 'Pdređ toga ui zele su obavezu da će isplesti i 250 komada džempera od če- ga je već 100 komada ispleteŽene Bos. Broda dočekale ■ su omladince koji su se vraća• li sa pruge i spremile 1.600 lit; • toplog čaja kojeg su im podjeliie po najgorem vremenu. U - pletenju pomenulih džempera • u Bos. Brodu najviše se istakla ■ diugatica Ana Mikloš kojaje : sama isplela 14 džempera za ratnu siročad. Žene sreza gračaničkog su ■ spremile pekmez za sve škol• ske kuhinje i ukuhale 1.400 kg. i šljiva za dječiji dom. Kao što se vidi iz izloženih rezultata rad po socijalnim pitanjima najbliži je našimženama na čemu su one i imale najviše uspjeha. Rukovodioci sekcija nisu raspolagale sa dovoljnim podacima što opet dokazuje da se je posao na nekim srezovima odvijao po samoiniciiativi pojedinih žena. Radi toga se i nameće kao najvažnije riješenje organizacionog pitanja samih sekcija. Rad organizacija u Derventi i Bos. Brodu kao i u Gračanici treba da posluži kao primjer ostalim organizacijama na okrugu.

■ Sindikalna podružnica prosvjetnih radnika Doboj podijelila je svoje članove u radne grupe. Jedna od tih je radna | grupa Kotorsko u koju spa- : , daju učitelji škola : Rudanka, . Johovao, Foča i Kolorsko. Ona . je od 16-IХ, kada je lormirana. , održa’.a 4 radna sasianka, na ■ , ko.ima se raspravijalo o radu . u školi i van škole. 30-Х o. g. i u Kotorskom održale su zaje- : : dnički sastanak radna grupa i Kolorsko i radna grupa Grap-

ska radi sfvaranja planazimske kampanje narodnog prosvjećivanja. Učitelji ovih dviju radnih grupa primili su na sebe obavezu da u selima svaki od njih održi po pet preda-. vanja za narod. Predavanja moraju biti popularna i iz onih cblastikoje ćeko istiti narodu. Osim ovoga učilelji će osposobl.avali : ukovodioce analfdbetskih tečajeva, vođili analab:tske tečajeve, lormira ičitalčke giupe, oživljavati rad

Strana 2.

Успјеа .Дедеље нарвдиаг просв|ећнгања“ на наоеи оиругу

DOBOJSKI I.IST

Rktiunost orgonizacije R. F. Ž-a u riješauanju socijalnih problema čobojshog okruga

Učitelji u novembarsbom tafemičenju

Broj 6.

Okružni odbor Narodnog Fronta — Doboj 5.000,— din. Okružni zadružni savez 5.000,- din. Željezničarska nabavljačko-potrošačka za- • druga — Doboj 5.000,— din. Sreski zadružni savez — Doboj 2.000.— din. Okružni odbor AFŽ-a — Doboj 2.000.—■ din.