Доживљаји и радови проф. Д-Р. С. М. Лозанића : споменица његове осамдесетогодишњице, од 24 фебруара 1847 до 24 фебруара 1927 год. (стари)

9

чавање агрикултурне хемије на страни, јер сам: земљорадњу сматрао као основу нашој привреди. Али ми је уместој. тражене науке понуђена педагогија. Ту сам понуду примио, | рачунајући да ћу поред педагогије моћи да учим и хемију. У Цириху сам код Мусона учио физику, и код Вислиценуса хемију; а после тога, продужио сам хемију у Берлину код Хофмана. То је трајало од 1868 до 1872 године. Те су ме науке толико привукле, да педагогији ни прилазио нисам.

Моја преданост хемији може се ценити по томе, што сам у Цириху за један семестар извео ове радове: аналисао сам квалитативно на сувом и мокром путу све прописане примерке; извео сам цело титровање по Мору; и израдио сам извесан Арој квантитативних анализа по тежини. «Нисам имао ђака», рече ми једном Вислиценус, «који је за један семестар толико урадио, колико сте ви урадили». У Берлину, пак, још као ђак објавио сам два рада из органске хемије. Савету Хофмановом, да продужим рад код њега ради докторске промоције, нисам могао сљедовати, јер ми је стипендија била истекла, а у Београду нису били вољни продужити је.

Кад сам заузео катедру хемије на В. Школи, прешао сам из најсавршеније Хофманове лабораторије у обичну рударску Рашковићеву лабораторију, која немађаше ни водовода, ни гаса, ни аналитичне ваге, ни многих других потреба. Зато сам се у први мах морао довијати да из онога што имам, направим оно што немам: да на пример Берцелиусовој шпиритусној лампи додам дуваљку, те да могу њом јаче загревати и стакло дувати; да од лима направим пећ за органске анализе, загреване угљем, или шпиритусом, итд. Али то је само кратко време трајало, јер сам одмах приступио попуњавању лабораторије најпречим потребама, међу којима водовод, газолински гас, предаваоница и вага беху на првом месту.

Хемију сам предавао по Хофмановој методи, а у лабораторији сам завео свакодневни рад. За сва предавања израдио сам уџбенике, а за лабораториски рад превео сам упутства мојих професора Вислиценуса и Хофмана, Пошто је моја лабораторија била прва, а неко време и једина, која је личила на универзитетске лабораторије, а услуге је свакоме чинила бесплатно, то су ми са свију страна свакојака питања упућивана; и ја сам редовно одговарао. То је узрок што сам се поред органских синтеза бавио и аналитичном хемијом. Све је код нас хемиски било непознато, и ја сам се био подухватио да ту празнину бар у неколико попуним. Ја сам први аналисао наше руде, наше пијаће и минералне воде, наше фосилно угљевље, наше метеорите:), нашу шећерну репу, наша вина, итд. Тај ме је рад навео на проналазак три нова минерала:

1) Панчић, Клерић и ја прикупили смо парчад распрснутог Соко-Бањског метеорита.