Доживљаји и радови проф. Д-Р. С. М. Лозанића : споменица његове осамдесетогодишњице, од 24 фебруара 1847 до 24 фебруара 1927 год. (стари)

10

авалит, милошин и александролит. Цело авалско живино рудиште ја сам аналисао, и једну сам муфлу за дестиловање тог метала конструисао. Неистинитост једне понуђене лажне круне цара Душана, ја сам хемиским путем утврдио. У нашем рату против Турака 1876 године у друштву с Клерићем потапали смо торпеде на доњем Дунаву противу непријатељских бродова, и полагали смо мине пред положајима наше моравске војске; затим сам био управник Тополивнице у Крагујевцу. Поводом тих радова дата нам је борачка споменица и медаља за храброст; а за успех запаљених мина код Ђуниса, сузбивши непријатељску коњицу, која је јурила ка ђуниском мосту, одликовао нас је Генерал Черњајев таковским крстом.

Поред свег мог настојавања, да моје ученике уведем дубље у хемиска знања, нисам могао то постићи колико сам желео само зато, што нису могли, због многих предавања, лабораторију похађати, Докле су правници и техничари били слушаоци хемије, успех је био мали; а кад су природоматематичари

постали њени слушаоци, успех је био већи. Али тек кад је

В. Школа претворена у Универзитет (1905), и кад је стручност у наставу уведена, добиле су науке прави полет. Ту реформу наше највише школе извршио сам као први ректор нашег новог Универзитета у друштву с мојим друговима. Том приликом и хемија је добила шири програм за лабораториске радове и имала је праву стручност, а њени студенти од јутра до мрака раде у лабораторији предано. Али, пошто је хемиска лабораторија имала предаваоницу са 60 седишта и лабораторију са 12 радних места, што према броју студената не беше довољно, то је после рата подигнут на старој лабораторији овај троспратни Хемијски Институт, који има предаваоницу са 240 седишта, три лабораторије са 80 радних места и више споредних просторија. Сем тога, професор и асистенти имају своје лабораторије, а библиотека је смештена у једну велику салу, и има све знатније хемиске часописе и друга дела. Лабораторије су свима потребним инсталацијама снабдевене. То уређење Хемиског Института, као и израду програма и упутства за лабораториске радове студената, извршио је професор д-р М. С. Лозанић, који ме је у том Институту заступио,

Најзад хоћу да поменем, да сам и на вВ. Школи и на Универзитету предавао неорганску хемију првог семестра, а органску другог, по пет сати недељно; а хемиску технологију предавао сам само на В. Школи један семестар са три часа недељно. За студенте је било радно време у лабораторији од 8 ч, пре подне до 6 ч. по подне; али су тек универзитетски студенти цело то време могли да раде. У лабораторији све сам урадио сам, без ичије помоћи.

Свршени студенти наших највиших школа ишли су у државну службу, замењујући нешколоване, а раније чак и неписмене службенике, Јер ја памтим време, када нам владаоц,