Домаћица

! Како је од великог значаја у многоме погледу била ова свечаност! Како ли је она у тешкој вези стајала са човековим срцем, ; са његовпм надама. са његовом зебњом од бућиости; у кратко. са свпма осећајима који најјаче могу на људско срце да подејиствују! А како су од велпког значаја пмале подобне свечаности ш у својпм појединостима! Од колпког је значаја било и само доба кад су се ове свечаностп приређивале ! Најпре се у човековом српу буђаху успомене на његове миле и драгс* покојнике; ! затпм се освештавапте општа слога, љубав п мпр; а напослетку | ступање у нову годину. Па бп ли се могло дирљивијим начпном дејпствовати на људско српе. од !овога? Бп лп се згодније могао ' подсетптп човек на краткоћу жијвота. него овако ? Могаше ли бнти удеснијег н природнпјег времена. да се људп опомену на узајмнпчку љубав. мир п слогу. од овог ? Како лн има свог дубоког значаја ова околност, што су све трп ове свечаностп једна за другом сљедовале! ј Ми смо много којечега од најрода старих васљедили, а наро! чито мпоге моде ; алп затпто нпсмо какву овакову свечаност ? С наше стране. ми ћемо за овај пар остати дужни с одговором. да бп првом. згодном приликом. ;моглп коју впше рећи у овом I смислу. Друга свечаност имала је ова:ко исто леп значај; а то је било | светковавЦ богиње Венуса, која :је управљала срцем и љубављу

у њему. За ову сввчаност. прпча се. да је овако постала: У прво доба Рима. беше између оба пола таква безнаравственост овладала, да се светпња брака већ нп у шта ипје рачунала; сладострашћа и животињска ужпвања беху оскрнавила п сам светп храм богпње Весте. 1 ) Три Весталине беху погазиле свој завет п оскрнавиле светпњу. Усљед овако пропале наравственостп и абесвећења највеће светнње. цео се Рпм престравио почекпвао да ће пх боговп за то страховпто казнити. У овом очајнпчком страху они потраже саветакод тадашљпх пророчанскпх жречева п овп пм заповеде: „да жртвама п молптвама умилостпве Венуса. богпњу љубавп, да би она срца девојачка у будуће руководила стазом невиностп п стазом чпсте п верне љубави“. Римљани послушају савет, и озидају богпњп љубави дпвотац храм, а кпн саме богпње ваљало је да освешта најневпнпја Римљанка. За овај посао слошкн су одредилп супругу Флакову. п она је освештала статуу оогпње Венуса. Кад је ова светковпна дошла. пшле су су све римске матере. I са својпм терпма и снајама, у свечаној лптпјп, к храму Венуса. Ту су статуу богпње пралп водом са светог пзвора и увеичавалп јој главу венцпма онлетенпм од руже и мирте. Затпм су нпчпце падале ; пред олтаром богиње, и са к небу подпгпутпм рукама молпле су Ц На њеном жртвенику горео је „божанскп огаљ“, којп су чувале, да се не угаси. невпне дсвојке, Весталинс назвате.

ДОМАЋ II ц А