Домаћица

јој се: „да одржи рпмским женама п девоЈ‘кама невпност. лепоту п часно нме“. После молитвејош су поједанпут полагали на главу богпње венце. а затим су ппле нз шоља шкољкастог облика млеко п мед. иомешано са истуцанпм семеном од мака. — што је престављало спмвол чпсте. мнле н мпрне. суиружанске љубавп. Одавде кренула би се литија у храм брачне среће ; ЕоНипа ушИв), п ту су се свп у једном светом пзвору купалп. прпноспли на жртву богиње брачне среће тамјаи, п молплп јој се: да пм очува љубав и срца њпховпх мужева. Каошто се види пз овпх светковпна, Рпмљанп су сматралн .љубав као најсветпјц п најбогатији пзвор сваке људске среће; на њој' су они оснивали домаћу срећу. а тпме су п сводили љубав V њене усрећавајуће границе. Ова велика светиња људског срца није се презирала, пптп. као данас, остављала да је обраћују °Д разне руке романисте п новелисте; него Ј'е она бпла предмет највећег поштовања предмет иодједнако мно моралисти. законодавцу и рблиг^и. као што Ј'е п најснажнпји покретач свпју њежних осећаја у срцу човечијем. И Римљани су врлб брзо осетили од коликог је одсудног значаја по срећу и благостање државе, иеговање и правилно образовање ове светиње људског . срца. Код Грка. овај тешкп задатак руковођења људским страстима имађаху нарочите богиње, коЈ‘е се зваху грагције. Оне силажаху Ф

са Олимпа к смртнима, те људске страстн облагорођаваху и утпшаваху. Ове грације биле су другарице богпњама љубави. По | целој Грчкој имале су онесвоје; храмове и олтаре. Све живо, без! разлпке старости и рода, велпчало је ова божаиства. Прп свакој веселој гозбп илн иначе друттвеном весељу, њпма су прииоспли жртве. Њпхова дужност.; бпла је. да одузму свакој стра-; стп необузданост . а сваком нагопу и осећају све оно. што је на њима дпв.љачног. и да све то преобрате у благу и њежну љубав. Ове богпње пмале су често' своје храмове заЈ'едно с музама, јер њпх нарочпто обожаваху вештаци и песнпцп. — Тако нсто, оне су благотворно утпцале п на једну иознату страст људску на псмевање; одузимајућп овој, страсти опорост, Ј‘ед и злобност. оне су је преобраћале у љупкуј шалу. која се само смешп уместо да исмева само претн — умссто да врећа, и њежно додирује —। уместо да ране задаје. Ове трп богиње престав.љају се загр.љене. насмешенс п голе, 1 како се са једном танком коп-; реном пграју и олпчавају својим загр.љајем хармонију •свпју човЦковпх страсти. Оне су биле украс богиње љубавп, јер без њих бп страсти биле само разоравајући нагон. а лепота слпка без жнвота. Ниједно друго божанство није се толпко обожавало. колико ове । богиње узајамне љубави, скрбм-, пости, невиних, њежних и љупких осећаја, од којих често зависи срећа не само поједиица, ј

21

дOМА Ћ И Ц А

11