Домаћица

него п чптавпх народа. Јер облагорођ^и и њежни осећаји много : су претежнпји од најбоље изму:дрованнх моралних система, које пстпна хладан рачун ствара, алп које баш зато п остају без депства. јер нпсу загрејане жаром ' благе љубави. Ево. пз овога довде впдп се, како су старп народи умели вепгго да подпгну и негују морал. уносећи га у срца .људска иај. згодипјим приликама. а то су ове знаменпте свечаности у жпвоту ' људском.

ПРВИ СНЕГ! Мисли једног дечка о првом снегу.

: ДД&ада снег, п то врло крупан. ■Т' Хвала Богу ево изпмадоће. Сад тек настају права уживања : грудвање. тош&ање. санкање, правлење људп п градова од снега. Кад дође зпма. ето нам п најмилијег празника — Божпћа. Па пма лп штогод лепше : од зпме са снегом?— Зацело нема. Нпкако не могу да разумем. како је могуће, да пма и таквпх нредела на земљп у којпма нпкако ' сиег не пада! Сироти људп што тамо живе. опн су лишени свнју овнх ужпвања. које пама зпма са ■ снсгом доносп! Ја се небп радо с њима мењао, и врло сам весео што сам роћеи у овпм пределима 'у којима спег пада. Неколико година доцније. Доће и знма. Какоје велпчанствеио њено паступање! Она. по-

сппље себи пут милијунима сићушнпх. бљештећпх звездица : а о ведрој. мразовптој вечерп, осветљава пх безбројем другпх. са азурно-плавог свода небесног. Ах. да лп се мећу онпм звездама горе налазп и моја звезда будућностп? Ако је тамо. мплостпви Творче. немој је угасптп. него учпнп да све јаснија п зрачнпја буде. како бп п моје пме некада својпм сјајем. заблпстало мећу људма! Дај мп моћп. дај ми речп. да бп могао све ово изразптп што у својој душп мпл<^ п величанственог осећам. Молпм тп се. дај мп жпвота. јер је жпвот тако леп. Алп ја хоћу да жпвим зато. да бп могао што велпко створптп за живота: ја хоћу да живпм тако, како ме не бн моглп нпгда жпвп заборавптп; па нп онда. кад ме већ мећу њнма не буде. Ја то желим. то хоћу, а твојом помоћу Творче п моћићу ! 0. вп бе.ш сићушни веснпцп зпме. до годпне ће вас поздравптп сасвпм нов човек, којп ће одважно сметп свету у очп погледатп п рећп му: свете, моја је молба саслушана, жеља мп је пспуњена. моје се пме неће нп онда заборавитп кад ме већ давно на овој земљп не буде ! Мисли једног Флегматичара. Хм. Хм. нрвн снег! Дакле ово је збнља већ п зпма почела? Па п време јој је: нема те спле која бп овосветеко урећење могла предругојачнтн. А напослетку. што о томе да мпслпм, што да себп разбијам главу кад знам, да нпшта неможетако здрављу човечпјем наудптп, као напрезање. Метузалем I

ДОМЛ Ћ Н Ц А