Домаћица

морао је бити веома спокојан п смшпљеп човек. Па друкчпје не може нп бптп. јер пначе не бп могао онако дубоку старост дочекатп. Само се не треба напре затп нпкако. а нарочпто онда. кад то не мора бпти! Шта ме се тиче. нека снег пада ако хоће сваке недеље па и сваки дан пзнова, мораће напослетку п престати, ако не данас, а опо сутра плп преко■ сутра; о томе нећу нп да мпслим. Моје је начело: ..мадо. али логпчно мпслитп." Овог начела држећп се. остарно сам. а уздам се. да ћу још п много старијп битп, само I ако увек будем. мало. али логпчно мислио. Мисли једног меланхонича^а. Рано је почела зима ове године. Код толпкпх осталих мука и нево.ка морала се још и она пожурити. да им се придружи, као да смо је жељни. Баш је чудновато . ово урећење ирпроде! Сама бесмпсленост! Тек се човек мало од летње жеге опоравпо и срећно продхрао оне јесење кишурине, таман да душом дане, ето ти знме; греј собе, облачи зимско одело. па иоред свсга леди се и мрзни се. Чпм главу из куће помолиш. одма те поздраве зврчке снега ио носу. Чудновато! Еј, Хајне! ништа паметније ниси рекао него кад сп ову земљу назвао долином беде и невоље! — Спротпља мре од глади и мрзне се, а богаташи упроиашћују п своје богаство и своје здравље; сад их видиш на леду, сад на балу, сад их оиет видпш да се санкају, а за све се каже „тако ваља, тако је мода.“ Па да би се још све ово круни-

сало. впдпш их, како дупке напуне разне сале. у којима хоће човек да се од врућине загупш. а од промаје да пропадне. п го све зато да би дозволилп. да пм разлпчна музпка и певање иара ушп. Па онда кад доћу месојеће. онп сплнн баловп! Е. тојенешто страховито! Управо рећи, месојеће су права затрица за људство; алп свему овоме нрво је зпма главнп узрок. Мисли једног старца. Дакле већ је једна година дана прошла. вп мале беле пчелпце, одкад сам вас оно лане као данае поздравио. Ах. колико њих трухнх данас у хладном и мрачном гробу. који су вас лане с пуно нада и с радошћу у срцу поздрављали. Било младо или старо, мушко или женско. сирото плп богато. лено пли ружно. смрт не бпра. На једном месту она одкпне ћ цветак у пупољку; на другом пс- б чупа из корсна најдебље стабло ; иупо бујности и снаге; а на трећем, пошто га је већ много гоч^ дина штедила, сломнје и уништи какво старо и иструлело дебло. : Прпрода иде вечно својим не-!' променљивпм током! Она је неуморна п вечпто себи сљедствена! — Алп шта ће нанослетку бпти? Ово: ^шта Ке нађослвтку sити^.. чнсто помути човеку памет. кад почне о томе мнслпти. „ Садаш^ост'-. стоји пред човсковнмочима као каква отворена књига; на чак и ^ирошлост'’ 1 ' је човеков дух и ум већ у многим сазнао и растумачио. п свакпм даном све више о њој сазнаје; — али камо га тај див, који се сме усудити

125

ДОМА'К и Ц А