Домаћица

Дете већ у трећој годпнн хоће радо да шарабата, хоће радо да се игра ћака и војника; ако има спграчака, оно хоће п да подражава тпм својим сиграчкама човеку: женско са својом лутком нреставља мајку, госпоју, газдарицу; мушко опет са својим пгра■ чкама преставља оца, преставља I каквог учитеља, занатлију и т. д. ј Довољно то. да дсте ради и то неуморно радп, само с том ра■зликом, што тај његов рад није ’по школски. по некнм одрећеним прописпма. него је то забава. Одрастан човек. аратосиљао бп се. кад би морао онолико пута чу:чнути. сагнути се. потрчатп. по: петп се. снћи, и безбројонпх ра: зноврснпх кретања учпнити. која учпнп дете, које се никад не потужп да се уморило да је суј стало и томе подобно; Е, али ми јто не зовемо радом. него забавом. 'пграњем. бадавацилуком; а ту баш грешпмо. Дете нпје беспослено. Д'амо ако је здраво. оно ради п 'хоће да радп п то у забавп; а наше је, пошто морамо , а још ■пре кад и хоћемо да га учимо. да то и радимо; само ие у сми: слу школском. II оснм школског рада: читања, писања. рачунања ;и др. имамо мп предходно многом (којечему веома корисиом п веома : важном да научнмо наше дете у 'том добу. Зар дете играјућн се, : што ми велпмо. ие ноказује свосвоје склоностп. своје л&брб:ц/рћаве стране. Зар на де/ тету,. кбј^'Тшшјући се мучи жнво/ тџњужућцу.кжмамо мп шта да ноI у 'прављамб?^р, кад оно разбацује.: дЖепазећп'га^д, или затура своје' ХЈтвари, па* их пе можс да наће.

немамо мн чему да научимо наше дете‘? Зар кад мала цурица обуче материну какву сукњу па ужива да јој се вуче за њом .. ц/леп” п огледа се на огледалу, немамо ми ништа да радимо. немамо чему да је научимо? Зар кад у љутњи прелети преко детињпх усана какав неуљудан израз, немамо ми шта да иоправимо ? птд. птд. — Пмамо драгп родитељп. те јбш колико пмамо најразноврснпјег. најтруднпјег. алп и најблагороднијег посла ! Љубав. ред. човечност. уљудност. скромност. промишљеност, а иоред овпх и сплество другпх не мање важнпх врлиница. имамо мп да нрп детињим; пграма усаћујемо у њпхова срца.; Ко би могао порећп, да све ово; није нпшта. тај бп само могао ре-, ћи п за дечије забаве да су непотребне и да су бескорисно трошење времена. т.ј. да нп су никакав рад. Па стога. ми п опет велимо.; дете би требало. да се што дуже' штеди од школско/ учења ; а до I школскдг доба. оставити га у ку-■ би да се игра, да се забав.ва; т.ј. да ради оно, што ми не рачунимо у рад; и још к то.не. да; с.но ми дужни да му стварамо \ арилике и средства за иру и, забаву. За дечији најпријатнијп н најмилпјп рад. којп мп зовемо пгром. пма разних начина и средстава. што се зову играчке, а мп ћемо сад казатп, шта п како о њима мислимо. () играчкама, које се децп на- [ бављају, вреде ова иравида: 1. Детету не треба давати мно- ■

ДОМА Ћ И Ц А