Домаћица

њихови мали љубимци зарадују; они се такмпче за њихову љубав. и у тој цељи теже да одрже конкуренцују и са самим родитељима; чисто као да би хтели да нарочпти и друкчији ударци срца дечијег куцну и за њих; а ако, и кад већ то постигну, онда су и деца у врло опасном стању. У овом смислу п постоји једна изрека народна, која велп: ^унучиКи се више волу Гали зато више и кваре) од рођене деце\ па с тога и треба да су роднтељи веома опрезнп према । неисцрпљпвој љубави својих сро;дпика према деци. У пграчке дечије спадају лопта, чпгра, клис, змај и тд. Односно свију играчака у опште, , сем оних. које му за поуку служе, износимо ово правило: 2. Деци не треба никад давати оне играчке, које она сама могу наитвити. Ако хоће синчић да има змај. не треба му га готовог купитп пли дати да му га други јнаправи, него му треба саветом и делом бити на руци, да га он сам направи: па и ако је дете при том неспретно, не марп ппшта. Нека му родитељ или којп од старијнх врше најглавније послове око иравлења змаја, а дете у том послу нека буде прост надничар. који ће додаватп ово или оно, што је потребно; па је доста. — Оно ће впдетн како се змај иравг^ том приликом, користећи се примером, научи ће и само, шта све треба за змај, п којим се редом правлење змаја врши; а што је најглавнпје, стејћиће извесну радост и љубав к раду, и више ће волетп такав

змаЈ него лп купљени, Јер на њему има и његовог рада и његове снаге; а сваки зна, да јеонавоћка, коју човек сам подигнесла- г ћа од куповне; а тако псто зна се и то, да човек впше цени оно Дрво, које је он својом руком однеговао, него лп оно што је други подигао. Има пзвесних педагога. којп у опште бране, да се децп купују : пграчке. Но мп држпмо да је ово претерано. Чигру зацело неће моћп дете само да направи, па ма колико се мучило, и ту му треба купптп; алп бич не, јер га само може направптп. Дете може исећи на хартпјп наслпкане вој- 1 нике. подлепптп пх п подметутиг им дрвце на коме ће стоЈ'ати; алп оно још не уме да војнпке само наслика, и у том случаЈ‘у, готовп, на хартпји насликани војнпци, смеду му се купити. Али свакојако, прп свима овпм радовпма, није главно оно што дете направи, него онај рад, којп оно око правлења уложи. С тога не ваља нпкад коретп дете, ако одпочне да правп онс, што по нашем убећењу нпје кадро; него га ваља оставити нек ради, нек се мучи, док плп жељенп резултат не постигне, пли се предузетог посла не окане; за њега Ј‘е ј свакојако добит, јер је за сво то време сам нешто радио п у том раду п уживао. 3. Где се може и кадгод се може, треба мајка, иа и отац, _ да се играју са своуом децом. । Јер одраслп, сасвим Ј‘е прпродно, обплатијп су мислима. пмају шпре погледе, далеко већу способност измишљања, те могу својпм су-

ДОМАЋИЦА