Домаћица

деловањем упгрпс децом п впше дражп ирпбавитп дечпјем забављању, а том приликом и много што-шта на децп поправитп и многом чему научити их. Ево нпр. како један педагогписац учп да се мајка са својом девојчпцом пгра. Он велп: ~Од две ћеркпне лутке. нека узме мајка једну, рецимо да јој је име Марија, а ћерка другу рецимо Јелену; а разуме се, да мајка п кћи јој пграју улоге матера. Оне пођу у шетњу. с децом. а деца. као деца. (т. ј. лутке), почну се пентратп. тобоже уз брег. т. ј. на астал. орман итд. а мајке пх опомпњу: Марија. Јелена. пазпте да не паднете, јер се можете убпти п осакатнти! — Или. почну се играти жмуре. па се нпр. Јелена тако вешто сакрпЈе. да је и њена мајка п Марпјина мајка, заједнос Маријом, не могу да. нађу, док тек одједанпут ко бајаги искочи Јелена и.з каквог ормана‘\ птд. Па зар овакова забава неће бити мила деци; зар мајка на овај начин не може бптп друг у игрп своје деце. и зар је деца неће радо зватп и молити да се с њима игра? — А зар ће битп кога, који у горњем примеру неби прпметио. како је мајка ввшто п неосетно дала својој ћерчпцп лекцију да буде смотрена и иажљива? 0! те још како може мајка пријатно своју децу забавитп. те' још колико пм радостп причинпти, играјући се с њима! И како сажаљујемо мп ону децу, која нпсу никад ову радост играња с мајком уживала! Играње и заба-

вљање са оцем п мијком дуго остаје у детпњој паметп. а често пута за целог живота неће им се пз паметп пзгждити. Даље. врло се често дешава, да деца поред пграчака не умеју да се њпма забав.љају. Нека нпр. пмају пграчака у пзобпљу: шуму; са дпв.љим жнвотпњама. ловцпма. ’ хртовпма; пмају овце п јагањце с чобанпма; село са црквом, школом, ђацима; касарну с војници- ’ ма итд. алп не умеју да »дпочну пграње. У овом случају, не треба родптеље да мрзи. да своју децу упуте у игрању, играјући се и самп с њима, и показујући им како се с тпм играчкама могу забав.љати. Јер ако је већ погрешка учињена тпме, што деца имају у пзобп.љу разповрсности. те су расејана, онда вм бар треба показатп п занпмљивости појединих играчака. За овакав случај, преставља исти педагог, једног оца, где сеј са свој’ом децом овако игра и учи их пграти се: ~Ево, ово је шума. Ја ђу посакрпвати ову дивљач: срне, јелене, зечеве итд. у шуму: а ти ћеш Јоване отпћи с ловцем кући да спавате. Ево сад ће дођп курјак; али ево и пса, осетио курјака на лаје. брзо пробуди твог ловца да убпје курјака, итд." — На овај иачин, пошто су деца упућена како да употребе своје пграчке. оие су пм постале и заним.љпве, па ће чешће позвати оца да се с њима игра, и та игра у којој отац или мати буду участвовали. биће пм најмилија. Али, можда ће се ставитп овако питање: да ли неће родитељи

ДOМА Ћ И Ц А