Домаћица

тиме изгубити од своје важностн, ако се с децом буду играж? Да лн неће оца унпзити то. ако ,се буде са својом децом пграо лоите, терао чпгру. и др? Зацело нећеl Све овакове н јовнма подобне забаве неће нпI мало наудитн достојанству и важности родптеља. Јединоје ово, , што се има приметити: родитељи у • игрању с децом нека се никада с ; њима не спрдају и нека их никад. \ни у шали не једе\ јер ~се отуда врло лако могу хрћаве посљедице излећп. Даље: никад у и/ри с децом. .не смвју родитељи дозволити, да они аостану предмет сме/ања. јер се исмевање никако не слаже са поштовањем. Дакле, родитељ не сме с децом игратн таковпх нгара, где би ннр. сама игра донела собом да родптељ мора се; бе смешнпм нанравпти. нагаравити се нлн томе нодобно. II напослетку, у ошпте, отац п матн играјући се с децом, увек морају у нгрп пзбегавати да престављају хрђа&е карактере: јер они морају свуда, свагда и у свачему, па и у игри, бити предмет за поштовање и подражавање. Светковање слоге и брачне љубави.

жЖ , ^ЈА»ад на данашње наше разне ' свечаности и забаве помиЈ слцмо. којима дуговреме пре! краћујемо, не може нам се на ино, а да се не еетлмо значајних свеча-

ности код разних старнх народа. Кад се њих сетнмо. пли иначе пх у историјскнм одломцпма читамо. морамо се на њпма зауставптп хтелн-не хтелп, тако су занпмљпве и пунозначајне. Оваковпм свечаностпма нарочпто прппадају свечаности код старих Грка и Рпмљана; а код овпх последњих најзначајннје су ове две: .. светковање домаће слоге- п ..светковање чисте брачне љубави". Прву су светковали концем своје старе године. која се свршавала данашњпм Фебруаром месецом. као носледњим у годпнп. п то одма после једне тако псто. значајне али тужне свечаностп -— ^оаште/ иарастоса мртвима".' Пошто су за душе својпх унокојенихсродпика п прпјатељаразнпм свечанпм жртвама и молптвама олакшалн своме тужном сриу, и ’ пошто су успомену на њпх обновнлп полагањем венаца п цвећа на месту где су своје мртваце снаљивали: тада су старпРпмљани одпочињали светковање домаће слоге п љубавп. 20. Фебруара. скупљалп су се код најстаријег члана нородпце свн сроднпци. Овај најстаријп члан пребројао бп сву иа окуну находећу се породпцу, п поменуо би пмена свпју оних. који су исту светковпну још ире године дана с њнма заједно светкрвалп. Тужним и свечанпм гласод понављалп еу сви члановп адродице најпре пмена својпх цајстаријих чланова, које је смрт у току годпне пз њиховог наруча уграбила ; за овим су сљедовалашмена мушких п женекпх, којп су у најбољој сназн номрлп, п на-

ДОМАЂНЦА