Дом слепих краља Александра I Земун, Александрово = L'Institut des aveugles roi Alexandre I Zemun, Alexandrovo : 1924-1925

у опште, за бољи социјални положај њихов у друштву. Рачунало се много на приватну иницијативу и рад на томе није био узалудан! Настојањем Управе Дома основан је прошле године Одбор Госпођа за заштиту слепих девојака са седиштем у Београду. У тај Одбор ушле су највиБеније даме из високих београдских кругова на челу кога је г-ђа Бојка М. Ђуричићка и г-ђа Трифковићка. Одбор је узео на себе дужност старања о оним слепим девојкама које прођу кроз заводе слепих и из истих иступе као свршене питомице. Рад Одбора у главном своди се на томе: да се слепе девојке спасу од социјалне беде; да очувају свој морални углед и карактер; да се отргну од просјачког штапа и не буду предмет понижавања, већ напротив примерне у сваком погледу и ко рисне прво за себе, па затим и за друштво. Први успешан корак био је: оснивање азила за слепе девојке у манастиру „Габровцу“ код Ниша. У томе манастиру извршен је привремен смештај једне групе слепих девојака, док се не обезбеди сталан азил. Најзад и у томе се успело. За оснивање сталног азила слепим девојкама добровољно уступљено је имање грофа Пејачевића зв. „Моја Воља“ у непосредној близини варошице Инђије, где се могу сместити 100 душа. Ево, на томе имању слепе девојке заснивају своје огњиште где ће провести цео живот у заједничком раду и међусобној љубави. За ту благодат коју добијају, слепе девојке имају највише захвалити својим другим мајкама у Одбору Госпођа а нарочито г-ђи Ђури-

Vi

sont toujours plus sensibles envers le sort, Ićtat mental chez elles est plus grave, et leur position sociale est plus misćrable. Pour toutes ces causes, on a да абогдег avec beaucoup d'attention la дачезбоп де теше а Pabri les fillettes aveugles, On s'est vu obligć de leur crćer la possibilite d'une vie paisible et de leur procurer un rang dans la socićtć qui soit meilleur que celui oti elles ćtaient |usqu' alors. On comptait beaucoup sur initiative privće et le travail en ce sens n'a pas ćić vain. Dar les soins de la direction de Institut foal instituć un Comitć de Dames rćsidant ž Belgrade pour la protection des јешпе5 Џез амеџојез. Ге5 Dames les plus distingućes de la haute 5остеге de Belgrade sont entrćes dans ce Comitć, ž la tete duquel se trouve Mme. Boyka M. Diouritchitch et Mme. Trifkovitch. Le Соте se chargea des ieunes files qui auront passć par Institut et en auront terminć Гарprentissage. Le probičme du Comitć consiste en ceci: dećrober les |eunes filles aveugles a la misčre sociale, sauver leur nom et caracičre, ne pas leur permettre d'etre humilićes et d'tre forcćes a la mendicitć et d'en faire, sous tous les rapports, des čire utiles tant а зој-тете, ата la socićtć. Les premiers pas du Comitć furent la crćation d'un asile pour les ieunes filles aveugles dans le couvent de „Gabrovaz“ prčs de Niš. Dans ce couvent on a mis provisoirement un groupe de jeunes filles aveugles jusqu'š ce qu'un asile special ne fat ouvert. Enfin, dans ce but aussi, on rćussit. Pour la crćation d'un asile permanent pour les ieunes filles fat volontairement cedć le bien du comte Pejačević, nommće „Moja Volja“, dans la proximitć de